2013

Tipično ja - ne objavim post više od mesec dana, i onda se poslenjih sati ove godine setim da napišem nešto. Sve u zadnji čas, ccc, i kuhinja neka čeka, nema veze :) 
Ne mogu da ne sumiram divnu 2013. i ovde, i da ne konstatujem da su joj sati odbrojani :D Bila je uzbudljiva i nepredvidiva, donela mi je mnooogo toga i pamtiću je kao jednu od najboljih godina u mom životu :) Ostvarila sam neke ciljeve, suočila se sa samom sobom i videla da mogu da izdržim i postignem mnogo više nego što sam mislila. Kad se setim kako je grozno počela, više sam nego zadovoljna njenim razvojem. Zato se sad ne opterećujem dočekom 2014., samo mi je bitno da ne budem na Trgu, gde svira Hladno pivo i sve će biti ok :D

I evo malog podsetnika u slikama, sa stvarima koje su obeležile moju 2013.

temišvar, napokon!

 

grčka

dobra stara komiža

osvajanje stinive, jedne od najlepših plaža na svetu - u japankama

dobra stara komiža

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Dobrim ljudima želim mnogo radosti, strasti, izazova, novih otkrića, mnogo uspona i malo padova, budite veseli, nasmejani i croativni, i nadam se da ćemo se u narednoj godini još više i češće čitati :)

google pretraga

Molila bih upornog čitaoca koji do mog bloga dolazi preko pretrage u koju beograđanku smešta u vulgarni kontekst da bookmarkuje blog i time sebi uštedi vreme, a mene poštedi neprijatnosti dok čitam ključne reči pretrage. Hvala na razumevanju, a ostalima šaljem pozdrave iz Zagreba :)

zagrebačka NEkultura

Možda naslov zvuči kao oksimoron pošto smo svi navikli na izraz "zagrebačka kultura", ali danas sam postala sigurna da i ovaj naslov može biti tačan. Naime, jako me je povredilo ponašanje ljudi u prevozu u poslednjih par dana - bez imalo osećaja za svet oko sebe i bilo kakve uljudnosti i empatije sede kao zalepljeni za sedišta, da mi se čini da ih ni sudar ne bi izbacio odande. Narodski rečeno, jebe im se za to da li je pored njih neka trudnica ili starija osoba, oni imaju svoj cilj, a to je da zauzmu to prokleto mesto i da se ne maknu ni po cenu časti. Ne znam gde je nestala ljudskost i da li je u takvim stvorenjima tako nešto ikad postojalo, ne znam kako ih nije sramota da se tako bezobzirno ponašaju, tako grozno da me nateraju da se zapitam da li su žene sa stomakom neka niža vrsta vredna zaobilaženja i ničega drugog. Još žalije mi je kad se setim koliko mi je ljudi iz Beograda govorilo kako misle da su Hrvati hladni, a ja ih hiljadu puta uveravala da nije stvarno tako. Trudim se da izbegavam generalizacije, ali u ovom slučaju jedan ogroman broj ništavnih jedinki daje pravu sliku društva. Nezainteresovani za tuđe muke, sklanjanju pogled od onih kojima je makar i tako sićušna pomoć potrebna, verovatno i od samih sebe sklanjaju pogled, stideći se svog odraza u ogledalu. 
Svaka čast onima koji se izdvajaju iz opisane ljigave mase, i nadam se da će ta vrsta ljudi jednog dana ipak preovladati i svoje potomke naučiti uljudnom ponašanju. A ovi drugi... pa, biće tema mog bloga i to je to, a samo oni znaju zašto su tako jadni... 

zagreb eye

  Ako ste letos bili u neposrednoj blizini Trga bana Jelačića, malo je verovatno da niste primetili promotere koji vas pozivaju da posetite Zagreb Eye, novi vidikovac u centru grada. Nakon što sam prvi put odbila, sledeći put sam htela da priuštim sebi nimalo romantičan odlazak na 16. sprat čuvenog crnog nebodera na početku Ilice kako bih imala Zagreb na dlanu. Moram priznati da i nije neki osećaj i da sam očekivala više za tih 20kn, koliko košta dnevna ulaznica. Dobra strana je to što vredi  ceo dan, pa se možete popeti recimo preko dana, i ponovo uveče, do 23h. Malo je nezgodno za slikanje zbog rešetki, i nimalo preporučljivo onima koji se plaše visine :) Deluje mi pomalo sterilno i ne baš posećeno, ali nije loše jednom otići, objektivom foto aparata uhvatiti sve delove grada do kojih pogled seže i zaviriti na terase na krovovima :) 
Ipak ostajem verna dobroj staroj terasi ispred Lotršćaka koja, iako nema ovako moćan pogled, ima dušu i nama koji toliko volimo Zagreb, dovoljno otkriva :)

breaking news - imamo stan! (+ opis pokušaja prevare za stan)

O daaa, muška polovina je pronašla stan koji ja još nisam videla, i da nisam ateista, verovatno bih se dan i noć molila da mi se svidi kad ga vidim. Nije na lokaciji za tipičnu zagrebanciju, ali biće podnošljivo. Bitno da kažemo zbogom onoj noćnoj mori na Prečkom, nepogodnoj za život. 
Put do tog novog stana nije bio lak - posle stotinjak pregledanih oglasa, upola manje pozvanih brojeva i 20ak stanova koje smo razgledali, ukazala se prilika za ovaj. Mislila sam da će mi biti teško da prestanem s pretragama na Njuškalu i da će mi život biti praznjikav bez te svakodnevne aktivnosti, ali već današnji dan, prvi bez oglasa, pokazao mi je da su moja strahovanja bila neosnovana. Jedina manija koja mi je ostala od tad je neprestano proveravanje maila u iščekivanju odgovora. A od koga? E, to ni ja ne znam tačno. Od izvesne Virginie Lipson, izmišljene osobe koja služi za prevare s iznajmljivanjem stana. 
To je jedna od učestalih metoda na zapadu, a izgleda da su i ovde pokušali da puste pipke. Radi se o tome da prevaranti nađu u oglasima neki dobar stan i pod svojim imenom objave oglas za njega, prethodno "pozajmivši" slike i opis, pa ga ponude po nekoj jako privlačnoj ceni. Kad pošaljete upit, oni vam objasne da se nalaze u UK, objasne ko su i čime se bave (naravno, radi se o lažnom identitetu) i traže da se vi predstavite, pitaju koliko biste dugo tu živeli i sl. Onda vam odgovore da pristaju da vam iznajme stan, ali treba prvo da uplatite iznos u visini 2 stanarine koje ni "stanodavcu" ni vama neće biti na raspolaganju dok ne odlučite šta ćete sa stanom, pa će vam poslati ključeve i imate 14 dana da odlučite da li uzimate stan. Posrednik u tome bi bila agencija Re/Max, koja zaista postoji i ne verujem da je umešana u to. Naravno da nismo naseli na to, ali ne bi me čudilo da ima onih koji bi, pa se nadam da ovo moje upozorenje može biti korisno. Ako ništa, bar da se oni koji traže stan ne zaljube u neki sličan, moderan a jeftin i da čim vide da se izgled i cena ne podudaraju, ni ne otvaraju oglas :)

šta je lakše - naći posao ili stan?

Do nedavno sam verovala da i nije tako teško naći stan. Dovoljno je otići na Njuškalo, Oglasnik ili neki treći sajt, pogledati ponudu, nazvati za par odgovarajućih, pogledati i izabrati. Onda su me brojna loša iskustva probudila iz tog sna i sad se, već stvarno zabrinuta, pitam da li je doći do stana jednako teško kao i do posla. Otprilike je isto, samo što stan plaćamo, a na poslu dobijamo platu. To je, čini mi se, jedina razlika. 
Prvo treba naći savremen stan, a ne neki koji kao da je zastao u '71.godini. Džabe što je novogradnja, ako ubace neku starudiju koja je nepodnošljiva za gledati, a kamoli za živeti u takvom okruženju. Kad nađemo nešto normalnije, onda je potrebno i da stanodavci stvarno žele da izdaju stan, a ne da zvuče kao da bi pare, ali bez stanara. Možda je dalmatinski sindrom došao i do njih - hoćemo pare, ali bez turista. Ako i tu imamo sreće, sledeći uslov koji mora biti ispunjen je da prihvataju i nestudente. Sudeći po velikom broju oglasa, ispada da su studenti u najmanju ruku sveci - marljivo uče, ne čuju se, ne prave žurke i uredno plaćaju. A mladi bračni parovi verovatno provode medeni mesec u tom novom stanu, prave svadbu još nekih 20 puta i pritom pobegnu čim nagomilaju neplaćene račune. Zato upućujem pohvalu onima koji ne prave problem oko uzrasta i zanimanja budućih stanara :)
Nedavno je i Jutarnji pisao o užasnim stanovima >>> http://www.jutarnji.hr/citatelj-o-stanovima-za-najam--trziste-je-potpuno-neregulirano--imali-smo-groznih-iskustava--/1122184/, te time potvrdio i na jednom mestu objedinio veliki deo onoga što sam i ja primetila. 
Još jedan veliki problem je (ne)prijavljivanje podstanara, veoma bezobrazno i nonšalantno izbegavanje obaveze. Izgleda da se niko od njih ni ne plaši eventualnih kazni, i tek poneki usamljeni pojedinac insistira na prijavljivanju. Kad većinu pitamo za to, kažu "ako baaaš mora... to ćete vi plaćati... ma nije vam to ni potrebno...", tako da je prava sreća kad naletimo na one koji bi da poštuju zakon. 
I za kraj, pitanje koje me muči je šta rade agenti iz agencija? Tačnije, koje su njihove obaveze prema i jednima i drugima? Nekako mi mnogo lako izgleda da im je posao samo da nađu stanodavca, stave oglas na net i čekaju da se zainteresovani najmoprimci upecaju, te im pokažu stan. Imaju li oni nekakvu odgovornost, staju li, bar moralnim delom svog bića iza tog stana koji reklamiraju, provere li sve njegove funkcije...? Ili im jednostavno ne smeta kad ih zivkamo nezadovoljni što nam stan nije ostavljen očišćen i što su vlasnici ostavili gooomilu svojih poluupotrebljivih ličnih stvari, što na 37 stepeni saznajemo da zamrzivač ne radi, i rizikujemo da nas ubije neispravni plinski šporet iz kog plin curi a ventil za zatvaranje ne radi? Da, sve se to desilo u stanu u Jarnovićevoj na Prečkom, a rasplet situacije i dalje čekamo...

krov nad glavom

Ako sam ikad mislila da je Zagreb mali grad, od danas to više neću ni pomisliti. Naime, silni kilometri koje sam ovih dana prešla su me u potpunosti razuverili i razbili su mi dugogodišnje predrasude o prestonici Hrvatske. Daleko iza mene su dani kad sam mislila da se svuda može stići peške, toliko daleko da mi sad i tramvaj predstavlja užasan napor :D 
Moram da se pohvalim i da mi upoznavanje ulica raste vrtoglavom brzinom, tako da bih uskoro mogla i da postanem taksista (onaj old school, bez gps-a).
A zašto sve to? Ovog puta ne iz hobija i zaluđenosti, već iz krajnje konkretnog razloga - traženje stana. Otiskujem se na to otvoreno i uzburkano more ponuda stanova za izdavanje, i tek ponegde prepoznam mirniju luku u koju bih mogla da se sklonim. Ipak, još uvek nisam bacila sidro i već počinjem da preispitujem kako svoje zahteve i prag tolerancije, tako i želju pojedinih stanodavaca da taj stan izdaju. Imam tek siiitno iskustvo po tom pitanju, s obzirom na to da sam tek zakoračila izvan čaure u kojoj sam bezbrižno boravila 2 i po decenije, i jedini susret s oglasima za stanove mi je bio kad sam iste gledala iz čiste radoznalosti, ima tome par godina... No, već sad sam došla do par zlatnih pravila, od kojih mi je prvo i najvažnije: kloniti se umetničkih stanova. Ono što nemarna umetnička duša može da zapostavi, ni 3 čistačice ne bi mogle da očiste u razumnom roku. Takođe, reč "moderno" ima zaista brojna značenja, valjda zavisi od epohe u kojoj su gazde ostale, a luksuzno uređene stanove da i ne spominjem. Ne, minimalizam nije isto što i luksuz, dragi stanodavci! Ne tražim luksuz, ali me iznervira kad naletim na oglas koji stan reklamira kao takav, i zbog tog opisa mu je cena 50% skuplja, a unutra ispodprosečan nameštaj. Ne ide to tako, mene nećete prevariti :D Ono što je većini vlasnika zajedničko je da im prijava stanara nije mila, te bi tu obavezu rado izbegli, uz krajnje glupava obrazloženja. I još jedna zanimljivost: prostorija od 15 kvadrata je stan. Tužno, ali istinito...
Potraga se sutra nastavlja (nedelja više nije dan za odmaranje), i jedva čekam da gurnem nos u još koji frižider i isprobam još koji plinski šporet :))

odvest ću te na vjenčanje...

Još jedan post o venčanju u Zagrebu, uređeniji i pregledniji od prethodnog :)
Dakle, šta je potrebno od papira za državljane Srbije i Hrvatske ukoliko stupate u brrrak u Hrvatskoj.
Pošto nisu dovoljni samo stihovi Miše Kovača da se sve to obavi, mora se proći i taj manje romantični deo, a na vama je da nađete način da sve to zasladite :)

Kad, gde?
45 do 30 dana pre željenog datuma zajedno odete kod matičara i izaberete datum

Koliko para?
(Toliko muzike).
100kn biljega na licu mesta i još 200kn u pošti, zatim odneti uplatnicu matičaru (ukoliko se ne predomislite)
-ukupno: 350kn i oko 3500din

Šta?
- za državljanina Hrvatske: izvadak iz matice rođenih (20+5kn)
                                         domovnica (20+5kn)

- za državljanina Srbije: izvod iz matične knjige rođenih (najbolje na međunarodnom obrascu, da ne mora da se prevodi) (620din)
                                   uverenje o slobodnom bračnom stanju (za to je potrebno imati izvod iz MKR, uverenje o državljanstvu, kopiju lične karte, kopiju pasoša gorepomenutog, i znati njegove osnovne podatke, uključujući i OIB, radi popunjavanja formulara); to treba prevesti pošto se izdaje na ćirilici (1050din uverenje + 300 izvod + 600 državljanstvo + 1000 prevod); dobija se u opštini prema mestu rođenja

Na kraju, ništa ne izgleda strašno i za ukupno 2 dana može sve da se obavi.
Opštine u kojima se zakazuje venčanje u starogradskoj vijećnici su Centar, Medveščak, Trešnjevka i Maksimir.


Počela sam s Mišom Kovačem a završavam s Mendelsonom... uživajte! :)

put do ludog kamena po srpsko-hrvatskom pravu

Ako ste te (ne)sreće da vam je dragi/draga iz Srbije, a vi iz Hrvatske ili obrnuto, možda vam naredni redovi budu od koristi.

Nakon što ste bezbroj puta sebe zapitali radite li pravu stvar, je li to ono što želite u životu, i na kraju shvatili da ćete se u svakom slučaju zeznuti, to treba i ozvaničiti, "uformuliarisati" i potpisati. Pošto još nisam prošla kroz sve delove te životne mašine, za sad mogu da pričam o potrebnim papirima i mestima gde se isti dobijaju. 
Kada se venčavate kao stranac s domaćom osobom, biće vam potrebni izvod iz matične knjige rođenih (izgleda da je najbolje na međunarodnom obrascu), i uverenje o slobodnom bračnom stanju, za koje vam je opet potreban izvod iz mkr, uverenje o državljanstvu, dokaz o uplati takse, fotokopija lične karte, fotokopija pasoša vašeg budućeg životnog saputnika i njegovi uobičajeni podaci. To bi bilo sve, i ne bi trebalo da je komplikovano ukoliko matičari znaju šta je tačno potrebno. 
Što se venčanja u Zagrebu tiče, trebalo bi 30 dana pre željenog datuma otići kod matičara i zakazati venčanje. Tu stajem s opisom pošto u tome još nemam iskustva, a ne bih prepričavala iskustva forumaša, što se uostalom može naći i na skoro svakom forumu.

Dočekala sam i nastavak turneje, koji je bio začuđujuće lak i bezbolan. Samo je potrebno otići do matičara 45 do 30 dana (!) pre željenog datuma, platiti 100kn biljega i još 200kn u pošti i odneti uplatnicu. Za državljane Hrvatske treba doneti izvadak iz matice rođenih, domovnicu i presliku osobne iskaznice, a za strance ostaje isto kao što sam već rekla. Samo još treba da smislite nacionalnu pripadnost i buduće prezime i onda vam još ostaje da s nestrpljenjem čekate vaš dan :)

Sa svežim informacijama se javljam vrlo brzo, a u međuvremenu slavim rođendane Tina Ujevića (sa zakašnjenjem) i Krleže :D

(n)i ovde (n)i tamo

Već dugo osećam ono što u naslovu stoji, i to nekad zna da bude jako težak osećaj, i naporan kao kamenčić koji vas žulja u cipeli, kao rečenica koju nikako da shvatite dok čitate knjjigu, kao naočare koje vam za pola dioptrije više ne odgovaraju... Poređenja je mnogo, ali osećaj je individualan i svako ga doživljava na svoj način. S jedne strane me fascinira ideja o životu u dva grada, a s druge me užasava taj trenutak kad treba da izaberem gde ću obaviti neke bitne stvari u životu, za koji grad ću se kad i za šta opredeliti... To je problem sa mnom - mogućnost izbora. Čim mogu da biram, gubim odlučnost i upuštam se u sanjarenja i sve se više udaljavam od zadate teme. Na (ne)sreću, oko nekih stvari koje me čekaju se ne pitam mnogo, tj. puštam da mozak odluči jer neeekad treba biti racionalan. Ali to nikako ne umanjuje moje dvoumljenje i želju da sam na oba mesta u isto vreme. Ne dešava mi se retko da dok sam u Beogradu sanjam o Zagrebu i nesvesno sebe smeštam u tamošnje ulice, a isto tako sam svesna šta sve ostavljam za sobom dok sam u Zagrebu i onda mi bude neopisivo teško. Tako moje krhko biće ne može da istrpi što je odvojeno od najdražih stvari i osoba, pa čak ni u vreme skajpa i svih ostalih mogućnosti koje nam pružaju da se spojimo sa onima koji su kilometrima daleko. Onda se opet vratim na fasciniranost takvim životom, setim se raznih umetnika koji su obeležili 20.vek i Jugoslaviju stvarajući i živeći malo u Beogradu, malo u Zagrebu, pa i u Ljubljani i u ostalim gradovima te divne zemlje koju smo imali. A živeli su u težim uslovima nego mi danas, i onda se zapitam da li bi mi bilo lakše da je karta za voz jeftinija i da mogu češće da se švrćkam tamo-amo? Iako me život trenutno usmerava ka Zagrebu ozbiljnije nego do sad, znam da će biti izuzetno teško otrgnuti me od mog korenja duboko posađenog u svesti, koje vodi do meni najbitnijeg okruženja na svetu - jednog kutka u Beogradu, samo i sasvim mog kutka. Nije fer da se sad mnogo žalim i, daleko bilo, predomišljam, stoga mi ostaje samo da budem jaka i zaljubljena u život koji sebi krojim, a pruga će biti svedok mojim velikim ljubavima koje me čekaju na oba kraja...

za promenu... grčka!

Otkad sam prvi put otišla na hrvatsko primorje, pre 4 godine, nisam želela da čujem ni za jednu drugu opciju kad je letovanje u pitanju. U Srbiji je Grčka i dalje najpopularnija, a posle mog lošeg iskustva na ekskurziji, gde smo 2 noći proveli u nekom selu, pa još van sezone, i posle mog savršenog letovanja u Dalmaciji, mnogo sam joj se protivila i nagovarala ljude da promene tu ustaljenu naviku letovanja u Grčkoj :) Međutim, sasvim neplanirano sam i ja završila tamo, i to u sred maja, pa mogu reći da sam otvorila sezonu. Nisam očekivala ništa posebno, pa sam se s obzirom na to super provela. Mesto u kom sam bila nikako nije za provod, više je za porodice s malom decom, ali kad sam u dobrom društvu, i u bunkeru ću se lepo zabaviti. Trebalo mi je 2 dana da se naviknem na to mesto, na njegovu plansku gradnju, i što je najgore, na odsustvo onih divnih morskih mirisa! U mom slučaju, 2 dana je previše za sklapanje prijateljstva s morskom okolinom, pa sam u početku bila pomalo razočarana (samo malo, jer kao što rekoh, nisam mnogo ni očekivala), ali na kraju mi je bilo žao što odlazim... 10 dana kupanja, sunčanja, šetanja i jedenja girosa su mi više nego prijali, ali sve to doživljavam samo kao uvod u prelepo leto. Najbitnije je to što nisam izdala hrvatsko primorje i za mene će ono uvek biti najlepše, najdivnije, čarobno!


P.S. Nadam se da su razglednice stigle! :)

zaštitni znak okolnih letovališta

zaštitni znak 2

stavros - tako blizu, a tako daleko (kad se pešači)

post s posvetom

Bio jednom jedan prijatelj. Moj. Sjajan i vredan poštovanja. Bio, a i dalje je. Ali ovih dana ne stižemo da se čujemo, zemlja nas naizmenično guta i nikako da se sretnemo na površini. A tako bih mu svašta rekla, i požalila bih mu se da mi vaga ne radi kako treba (pokazuje nerealnih 58kg!) i pitala bih ga za savet oko traženja stana u Zagrebu... Nakon što sam malo gledala oglase, spoznala sam lakoću življenja u domu i sve nebrige koje prate takav život, ali ujedno se u meni probudio i onaj osećaj radosti zbog poznavanja Zagreba i dobrog dela kvartova. Ne osećam se kao početnica, već tačno imam želje gde bih živela, a gde nikako ne. No, gorepomenuti frende :D, gde god da se smestim, ići ćemo u Kozari bok i u kul kafiće za koje smo ideju ukrali s drugog bloga :D Znam da si tražio odličan post, pa moram da ga začinim i dovedem do minimuma odličnosti, te zato kačim nešto krajnje necroativno, ali jednako zanimljivo kao što su i sve moje prethodne ludorije, a na šta si me ti podsetio. Tanananaaa!

jednog dana će biti blog (da, da zaseban blog) o ovome, hehe

moj blog, moja kućica

Znate li gde se osećam kao svoj na svome? Upravo na ovom blogu, jer tu mogu da pišem šta hoću, da kačim slike koje hoću i da uređujem blog kako poželim. Nije sterilan kao facebook, mada ne znam ni zašto bih ih upoređivala. Valjda me je ono plavo-belo okruženje sa sve timelineom istraumiralo za narednih par godina. I dok par meseci nisam imala profil na fb-u, rado sam se okrenula blogu - kako svom, tako i tuđima, i tu otkrila čitav novi svet pun inspiracije i kvaliteta.
Jako sam zahvalna Googleu na ovom servisu koji nam je omogućio da pobegnemo u svoj ćošak kad nam je dosta svega oko nas, i gde možemo da budemo svoji do krajnjih granica sopstvenog ludila. Pored toga, drago mi je i ako sam uspela da doprem do svesti čitalaca i nateram ih da se malo opuste kad su ove moje teme u pitanju, a takođe mi je drago i ako je neko pronašao bar par korisnih stvari u ovom mom svetu. Volim to što mogu da podelim većinu svojih misli prvo sama sa sobom, a onda i sa svima koji nalete na ovo moje sveto mesto :)

Evo i jedne stare slike koja može da posluži kao ilustracija mojih osećanja i shvatanja slobode i sreće :) Nadam se, dragi čitaoci, da razumete taj osećaj i da je upravo probuđen u vama :)

nešto se krčka na krčkom mostu

sivo

U poslednje vreme se osećam kao da mi je energija isparila, a uz to sam se i prehladila i nije mi ni do čega, nemam volje ni da čitam ni da razmišljam... Zato nikako da smislim novu croativnu temu, pa me čak ni okupljanje društva iz osnovne nije nadahnulo za to. Oni s kojima se dugo nisam videla, a koji su primetili moje croativne aktivnosti na facebooku nisu mogli da odole da me ispitaju kako mi je u Zagrebu, zašto volim Hrvatsku, a naravno bilo je i pokušaja da me ubede da se okrenem Srbiji i ideja o uništavanju suseda, ali to mi ipak nije pokvarilo veče. Nažalost, nije me ni inspirisalo za nov post, nije bilo pitanja koja bi u meni pokrenula lavinu novih tema, sve se svodilo na isto. 
Inače, danas je tužan dan u istoriji 20. veka, dan kad je proglašena NDH. Koliko god to bio grozan događaj, naterala sam sebe da u mojoj ranijoj poseti Muzeju Grada Zagreba čujem autentični snimak tog proglašenja koji je prenošen na Radiju Zagreb. Sat vremena nakon javljanja ozloglašenog Slavka Kvaternika, nemačka vojska je ušla u Zagreb... a ostatak verovatno znate. Pošto se od prošlosti ne može pobeći, smatram da treba sačuvati i uspomene na sve loše događaje, da nam služe kao opomena za budućnost. Zato mi je i taj snimak na neki način bitan i, možda čak mazohistički, ali bilo mi je u neku ruku drago što imamo prilike to da čujemo. Naravno da bi sve bilo bolje da se to nije desilo, ali šta je tu je, i ostaje nam kao upozorenje za nove naraštaje, a i preporuka za MGZ.
Kao protivtežu tom događaju, lepo je spomenuti da je na današnji dan rođen Slavoljub Penkala, izumitelj nalivpera. Zanimljivo je da mu je otac bio Poljak, a majka rodom iz Holandije, te mu je pravo ime bilo Eduard, koje je on kasnije, po dolasku u Zagreb, promenio u Slavoljub. Za više informacija o ovom velikom izumitelju iza koga je ostalo više od 80 izuma, možete posetiti http://www.toz-penkala.hr/slavoljub-penkala
I za kraj, ljubiteljima poezije - Vesna Parun bi danas proslavila 91. rođendan, pa joj slobodno posvetite neki stih koji ćete danas pročitati :)

P.S. Apel - vratite nam proleće, ne mogu više da gledam ovo sivilo! Hvala. :)

zagreb za plići džep

Bilo da vam je kreditnu karticu rastrgao pas u parku, bilo da ne želite da trošite mnogo para ili ste jednostavno nepopravljivo škrti prema sebi, imam par saveta gde, šta i kako možete da radite u Zagrebu a da vaš novčanik to preterano ne oseti!
Da je Zagreb bezobrazno skup grad nije samo moj utisak, već su to zaključili i mnogi studenti iz raznih delova Evrope. Dok sam imala stipendiju sve je bilo lako i nisam se obazirala na cene, ali kada su se sve zalihe novca istrošile a ja nastavila da boravim tamo, morala sam da počnem da vodim računa o finansijama i tu je počela glavobolja... Zapravo, nikako da se pomirim sama sa sobom, večito sam u zavadi kad treba sebi da objasnim šta je tamo zapravo toliko skupo. Onda mi prvo na pamet padnu cene u kafićima i bonovi za mobilni. Posle toga se setim i čokoladica u prodavnicama, i svega i svačega u pekarama... i shvatim da spisak može biti duži nego što sam mislila. Zato se što pre setim i onih povoljnijih stvari i bude mi lakše :)

Pa da počnem s hranom, jer mi je ona najbitnija :D

***Kad sam prvi put došla u Zagreb, na jednodnevni izlet, čini mi  se da nisam videla nijednu pekaru ili bilo šta slično gde se može kupiti neka gotova hrana. Trebalo mi je zapravo samo par dana da otkrijem gde i šta mogu da jedem. Sasvim slučajno sam otkrila ćevabdžinicu Antonio na Kvatriću gde jedem malu porciju ćevapa za 12kn koja mi je sasvim dovoljna, a dok se spremaju iskoristim priliku i da prelistam novine (tako ćevapi ispadnu 5kn, kad oduzmemo onih 7 za novine :D).
Ako biste ipak neku restoransku a opuštenu varijantu, od sveg srca preporučujem Leonardo, između katedrale i Tkalčićeve (u Skalinskoj). Nalazi se na fenomenalnom mestu, imaju super hranu po više nego povoljnim cenama. Još nigde nisam našla picu za 20-23kn! Pasta, rižoto i piletina su takođe prste da poližeš, i neretko se više isplati jesti tamo nego spremati nešto kod kuće. Letnja bašta i stranci za većinom stolova stvaraju baš lep i prijatan utisak.
Pre samo desetak dana sam otkrila Mikinu klet u Tkalčićevoj, gde nude svakog dana osim nedeljom dnevni meni za 25-30kn, pa ako želite neka jušna, domaća jela, ovo je pravi izbor :) Žao mi je što sam tako kasno otkrila ovo simpatično mesto, ali sad znam za idući put...***

E, kad smo se najeli, možemo da se posvetimo kulturi, a posebno ako je prva sreda u mesecu. Tad je ulaz u Muzej suvremene umjetnosti besplatan. Arheološki muzej možete obići takođe besplatno, ali svake 1. nedelje u mesecu. Za ostale muzeje ne znam, ali ovi podaci mogu da posluže kao ideja za dalje istraživanje, mada ni ulaznice nisu skupe i nije strašno ni ako se plate. A kad je toplo i zaželite se hlada i zelenila, skoknite do Botaničkog vrta, tamo je ulaz besplatan. Nekako mi se desilo da tamo još nisam otišla, ali sledeći put ću to ispraviti :)
Dok sam sinoć pripremala post, nekim čudom sam zaboravila da dodam Maksimir koji može biti dobar izbor za šetnju, ali i za zabavu i rekreaciju. Oduševljava me metalna konstrukcija, kao velika penjalica, koja mi se, kad sam je prvi put videla, činila neosvojivo. A kad sam se usudila da joj priđem, shvatila sam da nije toliko strašno, a uz fotoaparat može biti još zanimljivija. Moguća je da doživitie i krizu identiteta na njoj, jer kad vidite slike na kojima visite s neke od mnogobrojnih prečki, zapitate se da li ste čovek ili majmun :D Divno otkriće na Maksimiru mu je bilo i jezero na kome može da se vesla u čamcima koji se iznajmljuju za nešto malo para.

Kad smo već kod kulture, koliko sam primetila, ulaz na festivale u Kinu Europa je često free, a tamo uvek puštaju dobre filmove i to svakako treba iskoristiti. Isto važi i za ZagrebDox, mada se on nedavno završio i treba čekati iduću godinu. 
Dobrih dešavanja ima i u Booksi, a i Književni petak u Gradskoj knjižnici nekad ima baš dobre i zanimljive teme. Jedan od mojih favorita je knjižnica i čitaonica Bogdana Ogrizovića na Cvjetnom trgu, u kojoj često (= skoro svakog dana) ima raznih predavanja, predstavljanja knjiga i druženja s piscima.

Biti u Zagrebu a ne otići do Mirogoja je prava šteta, zato odmah posle posete Katedrali krenite par metara udesno i busom koji vozi da Krematorija (khm, zanimljiv naziv poslednje stanice) vrlo brzo ćete se naći pred arkadama ovog impozantnog zdanja. 

Za sad još nije izmišljen način da se bude u kontaktu s mrtvima pa na Mirogoju nećete naći interakciju, ali zato ako poželite kontakt preko interneta sa živima, dobar WiFi se može naći na Cvjetnom trgu, iz Apple storea, i u/ispred McDonald's-a u Jurišićevoj. Nikakav passcode nije potreban, živela sloboda!

***Moram da napomenem da ovo nikako nisu naručene reklame, već spominjem mesta koja stvarno volim i koja je vredno posetiti :)

ko o čemu...

Možda se samo čini da sam zapostavila blog, ali ja stalno mislim na njega, što je dokaz da ga ipak nisam zapostavila :) Samo je otišao u drugi plan jer nikako da sredim misli i shvatim o čemu želim da pišem sledeći post. Imam ideju, ali me malo mrzi da je ostvarim, a i vreme leti pa nisam ni svesna koliko je već prošlo od prošlog posta. Ono što je najbitnije je da sam jednako croativna kao i uvek, u to nema sumnje! 
Na fb profilu sam imala neke iskrice koje nažalost ne mogu nazvati ni raspravama, vezane za pitanje mog srpstva i identiteta i tu sam već bila na ivici da puknem i da izbrišem sve one koji me nerviraju. A onda sam odlučila da je bolje da ti fb prijatelji to sami učine, tako je slađe :) Ipak ne mogu oni mene da iznerviraju onoliko koliko ja njih mogu! Stvarno ne vidim problem u navijanju za hrvatsku reprezentaciju, u postavljanju raznih linkova vezanih za Hrvatsku i sl. Ni njima niko ne zamera kad nas truju nekim pravoslavnim slikama, patetičnim citatima i ostalim iritantnim stvarima, pa ne znam zašto ja ne bih mogla da kačim stvari koje spadaju u sferu mog interesovanja. Kao što rekoh pre neki dan, osećam se kao gay crnac na Balkanu. I neću ni da se foliram da mi je kao krivo što ne sledim stope srpstva i srpske tradicije, takva sam kakva jesam i jako mi je drago zbog toga! Ne radim ništa protiv zemlje u kojoj sam rođena i u kojoj živim, i to je dovoljno od mene. A oni neka se zapitaju po čemu su to bolji od mene. 


I evo slike koja pokazuje koliko verujem u to da sam na dobrom putu i da treba da sledim ono croativno što osećam u sebi :D

još jednom o tekmi

U početku sam jedva čekala ovu utakmicu, jako sam želela da odem na Maksimir i već sam pričala/pisala o tome, i kako ću navijati za Hrvatsku... Međutim, posle skoro mesec dana provedenih u Zagrebu (sve do juče), i sve te atmosfere koju neumorno stvaraju, prvo su mi dosadili, a onda sam se u jednom trenutku zamislila i rastužila. Došlo je do toga da igramo jedni protiv drugih (nebitno ko je "mi", ko su oni drugi), umesto da igramo kao jedna reprezentacija protiv neke sasvim druge... Setila sam se kako smo nekad bili jaki na mnogim poljima, a sad smo svi rascepkane zemlje-luzeri koje ponekad negde zablistaju, ali bez neke posebne tradicije i stabilnosti. Tako je moja euforija naglo splasnula, i to najviše zahvaljujući hrvatskim medijima koji prave nekakav rat, najavljuju novi hrvatski praznik i pridaju preeeviše pažnje svemu ovome. Istina, nije ovo bila kakva tekma, ne igra se npr. protiv Solomonskih ostrva i razumem da donekle postoji potreba za ovolikom histerijom, ali po mojim kriterijumima granica dobrog ukusa je pređena... 

Ipak ostajem pri tome da navijam za Hrvatsku i jedva čekam da počne tekma, jer: a) toliko sam je čekala, b) time prestaje opšta ludnica u medijima, c) eto situacije u kojoj ćemo videti spoj dve reprezentacije koje su u drugim okolnostima i srećnijim vremenima mogle biti jedna!

A sad odoh da se kladim, kupim kokice i sok i... uživam! :))

5 godina zagrebačkim ulicama...

Kako kaže zaglavlje mog bloga, "Jednom sam otišla u Zagreb. I odlučila da ću mu se vratiti, štaviše, da ću živeti tamo neko vreme." E to "jednom" se desilo upravo na današnji dan, pre 5 godina! Tananana! :) Čini mi se da je ovaj dan uvek lep, a evo i sad kroz prozor vidim da je sunčano i da se sneg još nije otopio. 
Ovo je još jedan veliki dan za mene i obožavam mart jer u njemu imam čak 3 takva dana, sve same prekretnice u mom životu :) I drago mi je što Zagreb vidi koliko mi ovaj 15.3. znači, pa se uvek potrudi da bude lepo vreme!
Za tih 5 godina se mnogo toga promenilo u mom životu (kao i u svačijem), ali jedna stvar je od tog dana ista i ta misao me ne napušta - koliko volim Zagreb i kako moram (opet) da budem njegov stanovnik. Od tada sam i naučila mnogo toga - i ono najbitnije, gde jesti. Kad sam došla na taj jednodnevni izlet, nisam videla nijednu pekaru, nijedno mesto gde se može nešto pojesti a da nije neki restoran. Slična bitka se vodila i na polju menjačnica, ali upornošću i stalnim njuškanjem po gradu sve se to brzo nauči. Od osnovnog tečaja preživljavanja sam dosta uznapredovala, pa tako sad znam gde ću pojesti dobre ćevape za samo 12kn, gde ću pojesti savršen klipić sa špekom ili gde sigurno neću ništa jesti; a ako mi za to zatrebaju kune koje još nisam pretvorila iz eura, znam gde ću naći naći menjačnice, do kad rade i da poštu za takve stvari treba izbegavati.
Sad se setih kako taj prvi put nisam smela da uđem u tramvaj, a sad znam sve stanice i rute, pa i to da se 15icom ide gore da bi se došlo u Dolje :)
Tokom ovih 5 godina (tačnije 6 ili 7 otkad je počela), moja croativnost je ojačala i otkrila sam šta zaista želim, bar kad su studiji i mesto stanovanja u pitanju. Ovde sam se i ogromno zaljubila i brzo stekla brdo vrednih uspomena, a sve to zahvaljujući ovom divnom datumu koji je, poput butterfly effecta, bio početna stanica svih mojih daljih odluka i želja...
Sigurna sam da će se priča nastaviti, naravno u pravom smeru, i nakon ove male slatke godišnjice, vreme je da se ozbiljnije okrenem svojim snovima, jer odavno je prošlo vreme kad je bilo dovoljno samo zatvoriti oči... :)

Hvala ti Mama, hvala Zagrebe, Živčana&luda, hvala i tebi za svaki pročitani post, i hvala tebi, čkode moj, jer bez tebe ne bi više bilo isto doći u Zagreb... :)))))))))))))

Zagreb, tak imam te rad!

tuškanac

Juče je bio veliki dan za mene, i trudila sam se da slobodno vreme iskoristim lutajući po Tuškancu i okolini. Šetnja je počela još u knjižnici. Kako to? Čitala sam Stari Zagreb (D.Hirc) i kad sam došla do dela koji opisuje Tuškanac, mislila sam da je bolje da idem tamo da šetam nego da sedim i čitam. Super je čitanje, ali želim da osetim te staze pod stopalima, da svojim ušima čujem cvrkut ptica u toj šumi... Krenula sam iz Streljačke ulice, i tamo iza garaže počela da se penjem. Tako sam šetala i šetala, shvativši u jednom trenutku da nemam pojma gde sam i svaka druga misao mi je bila "wtf?!". S moje leve strane videlo se samo drveće i tek se nazirao neki put koji je izgledao kao da ide kroz neko nenaseljeno mesto. S desne strane sam još uvek mogla da se orijentišem, ali kasnije sam i tu sposobnost izgubila :D Naiđoh tako na neke stepenice s leve strane i odlučim da krenem njima jer se ispred mene staza završavala. Uputim se tim stepenicama koje vode do pomenutog puta, i verovatno prvi put do sad u Zagrebu shvatim da zaista ne znam gde sam. Pritom mi se činilo da sam šetala jako dugo i ne bi me čudilo da sam stigla do područja s nekim drugim tablicama, a ne ZG; svašta sam očekivala :D Na dnu tih stepenica sam ugledala neki hotel i još uvek mi ništa nije bilo jasno. Odahnula sam kad sam videla ZG tablice, hehehe. Prošavši pored nekih vladinih automobila (ko zna ko se nalazio u tom ružnom hotelu), zahvaljujući autobuskoj stanici saznala sam da sam u Kraljevcu, o kome sam sat ranije čitala. Tu se nastavlja moja šetnja po Zelengaju, gde sam opet bila okružena ogoljenim drvećem i cvrkutom ptica. Kroz glavu mi je prolazilo svašta, od napada nekog ludaka, do nagaznih mina, ali na svu sreću ničega nije bilo, što je i očigledno jer inače ne bih pisala ovaj post :) A možda bi bilo bolje i da ga nisam pisala, predugačak je i naporan, znaaam! Samo još malo, sad će slike! Kad sam već došla do kraja Zelengaja, odjednom mi je taj predeo ličio na dvorište psihijatrijske bolnice, a samo 10 min kasnije sam na istu i naišla! Nalazi se kod Britanca, do kog se stiže putem od Zelengaja. U pitanju je psihijatrijska bolnica za djecu i mladež, pa luda&živčana, još stigneš tamo :P

ako neko traži kuglanu...

Kao što rekoh na početku, bio mi je važan dan juče, pa je po podne proslava mogla da počne :) Moram opet da pohvalim poslastičarnicu Kraš, koja je uvek za 5! Ledena kocka im je nova u ponudi, i evo sad mi se opet jede, mmm...

karanfil

Danas je jako čudan dan i pitam se šta se sve još može dogoditi do kasno uveče :) Zapravo i nije za :), ali tako je najlakše boriti se s raznim glupostima koje se dešavaju. 
Malo mi je falilo da se vratim u Beograd, ali na autobusnom kolodvoru ne primaju kartice i nisam mogla da kupim kartu! Podizanje gotovine s bankomata mi nije ni palo na pamet jer sam bila u nekakvom rastrojstvu, i na to nisam ni pomislila dok mi živčana&luda nije otvorila oči :D Zanimljivo je kako neko ko je živčan&lud razmišlja trezvenije od nekog ko je samo živčan. No, sve sam to prihvatila kao sudbinu i znam da je dobro što sam ipak ostala; ako ništa, bar ću još malo obogatiti blog svežim pričama :)
A da, danas sam uspela i da zbunim Tele2 dečka koji saleće ljude po ulici i pita ih u kojoj su mreži, kad sam mu odgovorila: "MTS". Još sam dodala da je to nešto novo što tek treba da se probije u HR, a on se dodatno zbunio i čak krenuo da me pita da li sam kod njih na pretplati ili na bonovima. Eh, Jankec, sedi, jedan. :D
Inače, postajem sve redovnija u kampusu na Borongaju, i sve manje mi se sviđaju okolina i ljudi, ali menza je ista kao i program na kroatologiji - čista petica! :)

I...! Drage žene i svi koji se tako osećate, evo jednog karanfila za 8. mart :)

                                                                                    jovan maljoković - karanfil

nova otkrića

Svaki dan nam donosi nešto novo u životu, pa tako i ova sreda koja nije bila ni topla ni hladna, ni sunčana, ali zato pomalo kišovita. Sve u svemu, fin dan za šetnju krunisanu toplim obrokom na Lašćini. Kakav dom, takva i hrana. Masno i bezukusno su jedini mogući epiteti, ali zato su tu sočni plakati da začine ogavnu hranu. Izvol'te i dobar tek!

generali - nažalost, ne mogu da vas usluže, ali tu su  kao mirodjija u svakoj čorbi

tik iznad stola u menzi, plakat vam poručuje - dobar tek!

Kad se horor zvani Lašćina završio, povratak u civilizaciju je bio pravi preporod, ali i podsećanje da u Zagrebu nema mnogo kul kafića i da je još nekoliko takvih preko potrebno. Na svu sreću, tu je bar ova divna mačka koja ne može da vam ne ulepša dan ako prođete Petrinjskom ulicom :)

najlepši izlog!

grički top

Kad čujem Grički top u podne u Zagrebu, tek tad mogu da kažem da mi je dan počeo! Možda zvuči glupo, ali stvarno je tako. Kad god sam u centru u nešto do podneva, potrudim se da se nađem na Trgu ili tu negde gde mogu da čujem top i onda, kad golubovi polete uplašeni tim zvukom, mogu i ja da nastavim svojim putem. To me prilično uveseljava, baš zato što daje Zagrebu lični pečat. Volela bih da znam koliko se još ljudi raduje tom trenutku, a koliko ih nije ni svesno toga. Ovaj je top pratio mnoge generacije, i to od 1877. s pauzom koja je počela u Prvom svetskom ratu i nastavila se do 1928. Kao što je, prema legendi, Manduša zvonila uveče na Lotrščaku, tako i Grički top puca u podne, budeći usnule Zagrepčane i podsećajući one nešto marljivije da je vreme za pauzu. Vratimo se iz prošlosti u sadašnjost, u eru inetrneta, pa ćemo tako na Twitteru pronaći profil Gričkog topa koji ostavlja samo jedan tweet - BUM! Eto kako je top doživeo modernizaciju, te ne sumnjam da će još dugo opstati :)

divni dani zagrebački

Sunce se napokon pojavilo u Zagrebu! I to baš za vikend, tako da je grad bio prepun ljudi, kao i mojih nevidljivih otisaka, kojih je bilo preko 20000, sudeći po mom mobilnom :) Iako po mojim kriterijumima to nije bio "prvi topli dan", bilo je dovoljno lepo za šetnju i otkrivanje novih ulica, posebno oko Kvatrića. A kako je sunce počelo da zalazi, tako sam i ja postajala sve otvorenija za razne glupe ideje, pa sam pristala da budem odvedena na misu :zeeeeev: Ovog puta nisam bila šokirana jer sam znala šta me čeka, ali je zato bilo i mnogo dosadnije. Sledeći put ću dobro razmisliti da li mi treba baš toliko egzotike u životu :) Posle toga smo frend i ja otišli i u pravoslavnu crkvu, onako turistički, i sva sreća što je bilo već 19h, inače ko zna gde bismo stigli i u kojoj sekti bismo završili :D

Ni nedelja nije bila ništa manje lepa, samo što sam veći deo dana provela na poslednjem danu ZagrebDoxa, na projekcijama pobedničkih filmova. Za taj dan sam kupila komplet ulaznica, i u tom trenutku sam sebe jedva prepoznala! Do pre 3 godine to bi mi bila godišnja doza filmova! Pa, kadje čovek nastao od majmuna, mogu i ja da postanem neko ko ide na filmske festivale i sad češće gleda filmove, hehehe

Jedina stvar zbog koje mi je malo krivo što nisam bila u Beogradu za vikend je Beosong, pošto sam videla brdo komentara i sve mi se čini da sam propustila nešto jako retardirano :D Sad se spremam da čujem pesmu koja je pobedila, ali ne znam koliko ću izdržati budući da nisam fan (eufemizam za "ne podnosim ih") mladih dama. Odoh da držim sama sebi palčeve dok slušam tralalala..., a posle nazad u grad, lepo vreme zove!
Evo, da dodam, ništa od grada, još sam u šoku i trenutno sam zauzeta čitanjem komentara, možda uspem da odem bar do Jaruna dok ne padne mrak...

kipim za umjetnošću

Naslov nisam ja izmislila, već sam videla danas u Preradovićevoj nalepnicu na kojoj je to pisalo :) I nije me mrzelo da se vratim nekoliko koraka kako bih je slikala, jer je odlično prenela ono što doživljavam ovih dana! Izgleda da mi nije dovoljno što idem na ZagrebDox, i što za sobom imam pokušaj* gledanja pozorišne predstave, i što u planu imam i odlazak u Muzej grada Zagreba i još neke filmove i književne večeri... Ma, dok se sve to ne ostvari, dok su to samo planovi, ja i dalje kipim za umetnošću!

Kad sam već spomenula ZagrebDox, moram reći da uživam ovih dana, obožavam tu festivalsku atmosferu, koja podrazumeva mnoštvo ljudi koji cene prave stvari, neprestano listanje programa i obeležavanje filmova koje želimo da gledamo.. I naravno, meni najbolji trenutak - ocenjivanje filmova i ubacivanje glasačkih listića u kutiju :) Nažalost, moj današnji izbor filmova mi se nije svideo i ocene su bile 2 i 3, ali zato želim da pohvalim organizatore koji su u utorak omogućili razgovor s rediteljkom filma Ugasi svjetla, nakon besplatne projekcije. Upravo je poslednja sintagma još jedna od čari ZagrebDoxa - dvorana 2 >>> ceo dan besplatni filmovi, pa ko voli, nek izvoli!

* pokušaj, jer a) studenti glume na ADU su jako popularni u društvu i svi su došli da ih gledaju, ili b) isti ti studenti su dosta kvalitetni i za to zna pola Zagreba pa je ona druga polovina došla da se uveri u to. bilo kako bilo, nije bilo šanse da stojim sat i po na izvođenju Mačke na usijanom limenom krovu, pa je taj pokušaj kulturnog uzdizanja propao...

samo je jedno...

Odbrojavanje je već odavno počelo, a došlo je vreme i da ovoj tekmi posvetim za sad jedan post, a ko zna, možda i jedan nakon sportskog događaja godine ako odem tamo (bar se nadam da u tom slučaju neće neko umesto mene, posthumno, to uraditi, hehehe)

Već danima razmišljam da li da naručim danas kartu, a samo me jedan privatni razlog deli od toga i čini me toliko neodlučnom. Bukvalno šetam po stanu i mrmljam "da li da idem ili ne?" i počinjem da šizim :D
Ali, zato dileme za koga ću navijati nema - samo je jedno u mom životu vrijedno... Dobro, to je malo preterivanje, ima i mnooogo vrednijih stvari od te, ali jasno je da ću, tradicionalno navijati za Hrvatsku, gde god gledala tekmu! :)
 

p(o)st!

Pišem s jednog jako toplog mesta gde duvaju čudni vetrovi, s mesta koje odlučno prkosi ovoj beogradskoj hladnoći... ma to je samo ventilator na laptopu koji mi kida živce i koji me trenutno usporava u životu, jer zbog njega i njegovog invaliditeta (tu ni štake ne pomažu) niti mogu da pišem postove, niti mogu da tražim posao u Zagrebu, ni hiljadu drugih stvari koje svakodnevno radim za kompom sad ne mogu! Nikako da ga odnesem na popravku, a po svemu sudeći to neću ni uraditi pre nego što odem u Zagreb. Do tada mogu samo neki sakati post da objavim i to je sve.

Evo jedne jučerašnje anegdote iz biblioteke: primetivši da se broj knjiga na policama za hrvatsku književnost smanjio, upitah biblotekarku i bibliotekara šta se to dešava, da ih nisu možda uklonili (tu već zamišljam ritualno spaljivanje knjiga), na šta mi oni odgovaraju da su sve tu i gledaju me kao da ne znaju o čemu pričam. Dalje žena nastavlja nešto da mi priča, a njen vrli kolega onako šeretski dobacuje: "Pa i Hrvatska je sve manja!" i ne izostavlja neki bedni osmeh koji kao kompletira tu njegovu duhovitost. Ja uzvraćam jednim blagim, nezainteresovanim pogledom praćenim rečima "Pa i nije baš", pogledom koji je prerastao u gađenje. Sad sebe prekorevam što mu nisam rekla i "Još Hrvatska ni propala!", čuveni Gajev stih. Ali biće prilike da to ispravim... :)

minijatura od posta

Nova godina tek što je prošla, a meni je već počela sezona bitnih datuma u mom životu, nekakvih prekretnica kojima se jako radujem, tako da slavlju nema kraja :) Slaviću i možda najbitniji dan  posle rođendana, ali o tome ću pisati za nekih mesec dana. Kako ću uskoro u Zagreb, sad smišljam šta ću sve obići tamo, u glavi beležim ideje za postove i prebiram slike kojima ću obogatiti neke od narednih tekstova. SAMO da što pre sredim laptop i život će mi biti lakši :)
U smišljanju svega toga, uveliko će mi pomoći knjiga Slobodni i kraljevski grad Zagreb, koju sam već spominjala i koja je najzad došla na red za čitanje :) Opčinjena sam istorijom Zagreba i obožavam da šetam po Gornjem gradu, tako da će mi to sigurno biti jedna od tema postova. Planiram i odlaske po nekim udaljenijim delovima grada, ali to ću još videti...

Inače, obradovalo me je saznanje da je kafana Palainovka, koja mi se baš sviđala pre renoviranja od pre nekoliko meseci, još iz 1845. godine! :volimrandomčinjenice: :)

Vjera u sebe

Ne volim kad nekoliko dana ne napišem post na blogu, ali korišćenje kompjutera mi je i dalje svedeno na minimum (a nisam kažnjena! :)) i nemam kad da pišem. I to mi mnogo nedostaje, pa ću se potruditi da što pre otklonim problem.
Do tad ću čitati Sabrana djela Tina Ujevića, donaciju moje drugarice, a biću široke ruke pa ću i ovde, čim mi to uslovi budu dozvoljavali, pisati o tim delima. 

Kako mi se situacija s ispitima ne popravlja, ovi stihovi Ujevićeve pesme Vjera u sebe će mi mnogo značiti u obračunu s tom mukom:

                                          Božanska iskra, ta jest vjera moja
                                          u svoju snagu, svoje jakost volje,
                                          što ne plaši se ni sa kobi boja,

                                          ni s nebom samim borbe. Sjutra bolje.
                                          Ta prorukujuć vjera mene diže, 
                                           to više što sam bio pao niže.

i dalje o kćeri lotrščaka

Kako se bliži kraj knjige, tako je sve teže ispuštam iz ruku! I dalje ne mogu da se otmem utisku da mi je Tajna Krvavog mosta bolja, ali i Kći Lotrščaka čitam s velikim uživanjem i uživljavanjem :) Kad se čujem ili vidim s nekim iz stvarnog života, malo mi fali da pitam šta je s Mandušom, da li se čula s Divljanom...hahaha.
Ostala mi je još 1/4 knjige, a već sad u njoj ima više avantura i neslućenih zapleta i raspleta nego u Manon Lesko i Kandidu zajedno! Šta će tek biti do kraja, mogu da nagađam, ali i da naslutim, znajući Zagorkin stil. 
Pošto mi je vreme koje ovih dana mogu da provedem na internetu jaaako ograničeno usled nekih tehničkih problema, nemam vremena za još neke delove i pričice, ali budem ih prenela ovih dana.
Sad se vraćam Turopoljcima i Rakarima, a uskoro slede novi utisci...

Evo, pošto sam sad dobre volje, prenosim priču o Turopolju...

"...Bog zna kad je stvoreno naše Turopolje. Prije nas brali su žir i lovili veprove u Turopolju Rimljani. Tako kažu ljudi, stariji i pametniji od mene. Ali otkad ima Turopoljaca, bila je tu plemenita općina turopoljska. Nikad nismo bili kmeti, već svoji gospodari. Nismo plaćali desetinu Kaptolu niti velikašima. Ali onda provališe odozgo vuci da proždru pitomu jagnjad. Valja se čerga poput kuge i Turopoljci se dosjetiše pa sagradiše ondje na polju kraj potoka grad Lukavac. Grad su opkopali dubokom grabom, pa kad bi pustili vodu, sklonili bi svoje glave, sakrili svoje blago i namjestili topove. Padale bi turske glave i plivale po vodi kao prazne mješine. Grad je bio naš i Božiji. Sagradili su ga Turopoljci svojim žuljevima i svojim novcem. Jednog dana, za kraljevstva kralja Matijaša, opet je preko Turopolja jezdilo tursko kopito. A Turopoljci zatraže u gospodara Medvedgrada neka pošalje u Lukavac svoje čete da nam pomognu odbiti Turčina.
Znate, Turopolje je zapravo prag naše kraljevske varoši Zagreba, a zlo prijeđe li poganin preko njega jer tada ulazi u naš slobodni kraljevski grad..."

...

Iii - gotovo! Brzo sam pročitala knjigu, kao što je to inače slučaj sa Zagorkom, i uživala sam ovih par dana :) 
I dalje mi se čini da je Tajna Krvavog mosta bolja, da li zato što sam nju prvu čitala ili zbog nečeg drugog, još nisam otkrila, ali i Kćer Lotrščaka ću sigurno dugo pamtiti. Tu se spominje i veliki požar na Griču u kojem je slika Bogorodice ostala netaknuta i zato zaslužila posebno mesto u Kamenitim vratima; opisana je i borba Kaptola protiv turopoljskih velikaša i pokušaj da im se oduzme plemstvo. Još dosta toga korisnog i zanimljivog iz istorije Zagreba i Zagorja ima ovde da se pročita, viđeno očima i pisano perom jedne spisateljice. Dakle, donekle romantizovan pogled na stvarne događaje koje bi neki istoričari verovatno suvoparno objasnili, a Zagorka nam to prenosi na  mnogo uzbudljiviji način i tera nas da navijamo za pravu stranu i ne ispuštamo knjigu bar dok se bitka ne završi. A bitaka ima dosta, čak i previše za moj ukus, kao i nekih bajkovitih događaja i preokreta, otmica i oživljavanja, otkrivanja pravih roditelja... Još uvek nisam načisto koji mi se lik najviše sviđa, ali to svakako nije Manduša koja je pola romana bez svesti.  
Sve u svemu, Zagorka je definitivno jedna od najzagrebačkijih ličnosti koje nam je bogata prošlost ostavila i setite je se nekad kad prolazite Tkalčićevom pored njenog kipa :)