šta je lakše - naći posao ili stan?

Do nedavno sam verovala da i nije tako teško naći stan. Dovoljno je otići na Njuškalo, Oglasnik ili neki treći sajt, pogledati ponudu, nazvati za par odgovarajućih, pogledati i izabrati. Onda su me brojna loša iskustva probudila iz tog sna i sad se, već stvarno zabrinuta, pitam da li je doći do stana jednako teško kao i do posla. Otprilike je isto, samo što stan plaćamo, a na poslu dobijamo platu. To je, čini mi se, jedina razlika. 
Prvo treba naći savremen stan, a ne neki koji kao da je zastao u '71.godini. Džabe što je novogradnja, ako ubace neku starudiju koja je nepodnošljiva za gledati, a kamoli za živeti u takvom okruženju. Kad nađemo nešto normalnije, onda je potrebno i da stanodavci stvarno žele da izdaju stan, a ne da zvuče kao da bi pare, ali bez stanara. Možda je dalmatinski sindrom došao i do njih - hoćemo pare, ali bez turista. Ako i tu imamo sreće, sledeći uslov koji mora biti ispunjen je da prihvataju i nestudente. Sudeći po velikom broju oglasa, ispada da su studenti u najmanju ruku sveci - marljivo uče, ne čuju se, ne prave žurke i uredno plaćaju. A mladi bračni parovi verovatno provode medeni mesec u tom novom stanu, prave svadbu još nekih 20 puta i pritom pobegnu čim nagomilaju neplaćene račune. Zato upućujem pohvalu onima koji ne prave problem oko uzrasta i zanimanja budućih stanara :)
Nedavno je i Jutarnji pisao o užasnim stanovima >>> http://www.jutarnji.hr/citatelj-o-stanovima-za-najam--trziste-je-potpuno-neregulirano--imali-smo-groznih-iskustava--/1122184/, te time potvrdio i na jednom mestu objedinio veliki deo onoga što sam i ja primetila. 
Još jedan veliki problem je (ne)prijavljivanje podstanara, veoma bezobrazno i nonšalantno izbegavanje obaveze. Izgleda da se niko od njih ni ne plaši eventualnih kazni, i tek poneki usamljeni pojedinac insistira na prijavljivanju. Kad većinu pitamo za to, kažu "ako baaaš mora... to ćete vi plaćati... ma nije vam to ni potrebno...", tako da je prava sreća kad naletimo na one koji bi da poštuju zakon. 
I za kraj, pitanje koje me muči je šta rade agenti iz agencija? Tačnije, koje su njihove obaveze prema i jednima i drugima? Nekako mi mnogo lako izgleda da im je posao samo da nađu stanodavca, stave oglas na net i čekaju da se zainteresovani najmoprimci upecaju, te im pokažu stan. Imaju li oni nekakvu odgovornost, staju li, bar moralnim delom svog bića iza tog stana koji reklamiraju, provere li sve njegove funkcije...? Ili im jednostavno ne smeta kad ih zivkamo nezadovoljni što nam stan nije ostavljen očišćen i što su vlasnici ostavili gooomilu svojih poluupotrebljivih ličnih stvari, što na 37 stepeni saznajemo da zamrzivač ne radi, i rizikujemo da nas ubije neispravni plinski šporet iz kog plin curi a ventil za zatvaranje ne radi? Da, sve se to desilo u stanu u Jarnovićevoj na Prečkom, a rasplet situacije i dalje čekamo...