Već dugo osećam ono što u naslovu stoji, i to nekad zna da bude jako težak osećaj, i naporan kao kamenčić koji vas žulja u cipeli, kao rečenica koju nikako da shvatite dok čitate knjjigu, kao naočare koje vam za pola dioptrije više ne odgovaraju... Poređenja je mnogo, ali osećaj je individualan i svako ga doživljava na svoj način. S jedne strane me fascinira ideja o životu u dva grada, a s druge me užasava taj trenutak kad treba da izaberem gde ću obaviti neke bitne stvari u životu, za koji grad ću se kad i za šta opredeliti... To je problem sa mnom - mogućnost izbora. Čim mogu da biram, gubim odlučnost i upuštam se u sanjarenja i sve se više udaljavam od zadate teme. Na (ne)sreću, oko nekih stvari koje me čekaju se ne pitam mnogo, tj. puštam da mozak odluči jer neeekad treba biti racionalan. Ali to nikako ne umanjuje moje dvoumljenje i želju da sam na oba mesta u isto vreme. Ne dešava mi se retko da dok sam u Beogradu sanjam o Zagrebu i nesvesno sebe smeštam u tamošnje ulice, a isto tako sam svesna šta sve ostavljam za sobom dok sam u Zagrebu i onda mi bude neopisivo teško. Tako moje krhko biće ne može da istrpi što je odvojeno od najdražih stvari i osoba, pa čak ni u vreme skajpa i svih ostalih mogućnosti koje nam pružaju da se spojimo sa onima koji su kilometrima daleko. Onda se opet vratim na fasciniranost takvim životom, setim se raznih umetnika koji su obeležili 20.vek i Jugoslaviju stvarajući i živeći malo u Beogradu, malo u Zagrebu, pa i u Ljubljani i u ostalim gradovima te divne zemlje koju smo imali. A živeli su u težim uslovima nego mi danas, i onda se zapitam da li bi mi bilo lakše da je karta za voz jeftinija i da mogu češće da se švrćkam tamo-amo? Iako me život trenutno usmerava ka Zagrebu ozbiljnije nego do sad, znam da će biti izuzetno teško otrgnuti me od mog korenja duboko posađenog u svesti, koje vodi do meni najbitnijeg okruženja na svetu - jednog kutka u Beogradu, samo i sasvim mog kutka. Nije fer da se sad mnogo žalim i, daleko bilo, predomišljam, stoga mi ostaje samo da budem jaka i zaljubljena u život koji sebi krojim, a pruga će biti svedok mojim velikim ljubavima koje me čekaju na oba kraja...
