srpski proizvodi na zagrebačkim policama

Često se u srpskoj javnosti mogu čuti komentari kako se u Hrvatskoj ne mogu naći proizvodi iz Srbije, dok mi uvozimo ogromne količine njihove robe, prvenstveno hrane. Ne znam ko i zašto širi takve dezinformacije, ali znam šta sve mogu naći u prodavnicama u Zagrebu - u Konzumu, Billi, Lidlu, Intersparu. Za ostale ne znam jer retko kad idem tamo, a od sinoć sam pod utiskom bogate ponude naših prehrambenih proizvoda i jedva sam čekala da to podelim i na blogu. Pa, počnimo.

Štarkove bananice su se među prvima pojavile, i to s nerealnom cenom - i do 45 dinara! 
Kad smo kod Štarka, tu je i smoki, kao i moji omiljeni čoko keksići.
Ko ne može bez plazme, biće zadovoljan kad je pronađe na rafovima Interspara i Konzuma.
Banini je takođe uspeo da se probije na tržište, pa tako možemo uživati u noblicama i nežnim simpatijama (ili kako se već zove), a tu je i njihov Gustav, keks s čokoladom koij rade za K plus, možda čak i najbolje na našim prostorima.
Swisslion se šunja s eurokrem tablama i nečim što bi se moglo jesti samo u najgoroj gladi, ali eto, i toga ima.
Smeši nam se i munchmallow, nego šta!
Pionir nam donosi čuveno medeno srce i novije varijante medenjaka.
Dosta slatkiša, na red je došao chipsy - ko voli, nek izvoli!
Ni mleko i mlečni proizvodi nisu izostali - moja kravica mleko, jogurt i pavlaka, kao i imlekov balans sir za sad su tu, a verujem da će se ponuda proširiti.

A ko je uspeo da odoli svim tim stvarima i da zadrži dobru liniju, s ponosom će obući Pompea veš koji je poreklom iz Srbije.

Eto, ovo je lista koje sam se u trenutku setila, a ovih dana ću je, nadam se, dopuniti, i uveriti neverne Tome da nismo odsutni s hrvatskog tržišta :)

veliki dan

1. oktobar, MOJ veliki dan. Bio je to dan kad sam došla na čuvenu razmenu u Zagreb, kad sam kročila u neizvesnost, tačnije, ja sam to tako osećala. Kad razmislim, nije to bila nikakva neizvesnost, dapače, to je bila ušuškanost u studentski život, život u studentskom domu i nešto drugačija predavanja s nepoznatim ljudima na novom fakultetu. Dobra stipendija, bezbrižan život u domu gde nam je jedina obaveza bila da platimo sobu (i to kad stignemo, bez žurbe), gde smo se za svaki kvar ili problem mogli obratiti upravi. Tu je i menza koja nikad neće zameniti kuhinju koju svi imamo kod kuće, ali je jako korisna u studentskim danima. No, tog 1.10./oktobra/listopada još nisam znala kakve me sve blagodeti čekaju, samo sam znala da ću narednih 10 meseci provesti u tim novim okolnostima, koje su, ispostaviće se, obogatile moj život, što u finansijskom (bar na kratko), što u nematerijalnom smislu. Prava prekretnica u mom životu. 
Danas se prisećam tog dana, kao i svake godine. Samo, danas je malo drugačije jer je u pitanju mali jubilej, 5 godina. Još uvek mogu da osetim to podrhtavanje srca koje nije prestajalo duž čitavog puta za Zagreb, osećam i izgubljenost koja me je snašla prvih dana, ali i slobodu (iako sam je dovoljno imala i u Beogradu) i zadovoljstvo zbog postignutih ciljeva. Da, ceo svet je bio moj!

Kao što kaže podnaslov mog bloga, "Jednom sam otišla u Zagreb. I odlučila da ću mu se vratiti, štaviše, da ću živeti tamo neko vreme. To se i desilo, a onda sam odlučila da tamo zaista živim.", tako je i bilo. Ispunila mi se želja da živim u Zagrebu bar godinu dana, a zatim mi se ispunila i sledeća, da tamo živim, živim. Da li sam sad spremna da idem dalje? To dosta zavisi od moje lude mašte, a planova i želja nikad dosta. Do sad sam sebi dokazala da ogromna želja, motivacija i upornost mogu sve, i veoma srećna i ispunjena čekam jutro, da svane 1. oktobar i da počnem svoju malu, intimnu proslavu. S pravim društvom, svakako :)