U par skokova kroz moju svakodnevicu

Najnoviji utisak vezan za svakodnevicu u Zagrebu mi je bombardovanje prazničnim ukrasima i pakovanjima. Da, da, već polovinom oktobra su drsko došli crveno-zeleni ukrasi, nepozvani i još uvek neželjeni, barem meni i mojoj okolini. Još nismo stigli ni do Noći veštica i Svih svetih, a već moramo da razmišljamo o kraju godine. Neprirodno, nema šta. No, trgovci su nemilosrdni, a možda i smatraju da je sasvim u redu podsećati nas na te praznike sad kad je i sezona klizanja počela. Nakon 6 meseci pauze, led u Domu sportova nas je opet dočekao i ništa se nije promenilo - i dalje je klizavo, hladno i zabavno :) A zabavno je i... i... i... Hm, već 5 minuta razmišljam o nastavku rečenice i ne pada mi ništa pametno na pamet! Nije da se baš ništa ne događa, samo je malo mirniji period za nama, a i mene ne privlače neke ne-znam-kako-zabavna dešavanja u poslednje vreme, ili ne stignem da odem na ono što me zanima. Tako ću, ni sama ne znam zašto, sigurno propustiti i nove argentinske filmove u kinu Tuškanac, ali to sam ja, pa nema problema :) A i tako me čeka par izlazaka i jedan mjuzikl do kraja meseca, i još brdo planova za kasnije, tako da mi ni pojava s početka posta ne može pokvariti raspoloženje <3 Ja sam tu da primetim i progunđam, a vetar će ionako odneti to negde daleko... :)

Još jedna avantura

Nakon skandalozno dugog perioda tokom kog se nisam oglašavala, red je da se javim s više nego dobrom pričom. Kad bih počela na sledeći način: "Krenuli Ž! i dragi joj biciklima na more...", možda bi zvučalo kao vic. Zato ću pokušati nekako drugačije, pa kako ispadne... 

Dugo smo planirali taj put i sakupljali potrebne informacije, dok na kraju nismo počeli i sa sakupljanjem, tj. kupovinom neophodnih stvari. Plan je bio da stignemo biciklima na more, bez mnogo stresa i žurbe, uz stajanja u nekim gradovima za koje smo iz tuđih iskustava zaključili da bi nam najviše odgovarali za noćenje. Procenili smo da je 4 dana dovoljno, pa smo se u skladu s tim i pakovali, a ostatak odeće za more su nam poslali autobusom. 
Iako sam ja bila naoštrena da krenemo rano ujutru, to se odužilo do kasnog prepodneva, tako da je pred kraj svake etape moralo doći i do žurbe. Išli smo putem Zagreb-Karlovac-Tounj-Slunj-Plitvička jezera-Udbina-Gračac-Knin-Drniš-Trogir, a u boldovanim mestima smo spavali. 
Ah da, ono najvažnije - prešli smo 423km, preko puno uspona (od jedva vidljivih koji su užasno dosadni i zamorni, do onog od 12%) i imali smo fantastične spustove na kojima smo "leteli" 50km/h...
Kao ključne reči bih izdvojila
                                                          VOLJU
                                              IZDRŽLJIVOST
                                              KONCENTRACIJU
                                                       +
                                              NADU (sad mi zvuči smešno, ali tada sam osećala da je to                                                           zaista bitno)
                                              PODRŠKU saputniku