Bio jednom jedan prijatelj. Moj. Sjajan i vredan poštovanja. Bio, a i dalje je. Ali ovih dana ne stižemo da se čujemo, zemlja nas naizmenično guta i nikako da se sretnemo na površini. A tako bih mu svašta rekla, i požalila bih mu se da mi vaga ne radi kako treba (pokazuje nerealnih 58kg!) i pitala bih ga za savet oko traženja stana u Zagrebu... Nakon što sam malo gledala oglase, spoznala sam lakoću življenja u domu i sve nebrige koje prate takav život, ali ujedno se u meni probudio i onaj osećaj radosti zbog poznavanja Zagreba i dobrog dela kvartova. Ne osećam se kao početnica, već tačno imam želje gde bih živela, a gde nikako ne. No, gorepomenuti frende :D, gde god da se smestim, ići ćemo u Kozari bok i u kul kafiće za koje smo ideju ukrali s drugog bloga :D Znam da si tražio odličan post, pa moram da ga začinim i dovedem do minimuma odličnosti, te zato kačim nešto krajnje necroativno, ali jednako zanimljivo kao što su i sve moje prethodne ludorije, a na šta si me ti podsetio. Tanananaaa!
 |
| jednog dana će biti blog (da, da zaseban blog) o ovome, hehe |
