moj blog, moja kućica

Znate li gde se osećam kao svoj na svome? Upravo na ovom blogu, jer tu mogu da pišem šta hoću, da kačim slike koje hoću i da uređujem blog kako poželim. Nije sterilan kao facebook, mada ne znam ni zašto bih ih upoređivala. Valjda me je ono plavo-belo okruženje sa sve timelineom istraumiralo za narednih par godina. I dok par meseci nisam imala profil na fb-u, rado sam se okrenula blogu - kako svom, tako i tuđima, i tu otkrila čitav novi svet pun inspiracije i kvaliteta.
Jako sam zahvalna Googleu na ovom servisu koji nam je omogućio da pobegnemo u svoj ćošak kad nam je dosta svega oko nas, i gde možemo da budemo svoji do krajnjih granica sopstvenog ludila. Pored toga, drago mi je i ako sam uspela da doprem do svesti čitalaca i nateram ih da se malo opuste kad su ove moje teme u pitanju, a takođe mi je drago i ako je neko pronašao bar par korisnih stvari u ovom mom svetu. Volim to što mogu da podelim većinu svojih misli prvo sama sa sobom, a onda i sa svima koji nalete na ovo moje sveto mesto :)

Evo i jedne stare slike koja može da posluži kao ilustracija mojih osećanja i shvatanja slobode i sreće :) Nadam se, dragi čitaoci, da razumete taj osećaj i da je upravo probuđen u vama :)

nešto se krčka na krčkom mostu

sivo

U poslednje vreme se osećam kao da mi je energija isparila, a uz to sam se i prehladila i nije mi ni do čega, nemam volje ni da čitam ni da razmišljam... Zato nikako da smislim novu croativnu temu, pa me čak ni okupljanje društva iz osnovne nije nadahnulo za to. Oni s kojima se dugo nisam videla, a koji su primetili moje croativne aktivnosti na facebooku nisu mogli da odole da me ispitaju kako mi je u Zagrebu, zašto volim Hrvatsku, a naravno bilo je i pokušaja da me ubede da se okrenem Srbiji i ideja o uništavanju suseda, ali to mi ipak nije pokvarilo veče. Nažalost, nije me ni inspirisalo za nov post, nije bilo pitanja koja bi u meni pokrenula lavinu novih tema, sve se svodilo na isto. 
Inače, danas je tužan dan u istoriji 20. veka, dan kad je proglašena NDH. Koliko god to bio grozan događaj, naterala sam sebe da u mojoj ranijoj poseti Muzeju Grada Zagreba čujem autentični snimak tog proglašenja koji je prenošen na Radiju Zagreb. Sat vremena nakon javljanja ozloglašenog Slavka Kvaternika, nemačka vojska je ušla u Zagreb... a ostatak verovatno znate. Pošto se od prošlosti ne može pobeći, smatram da treba sačuvati i uspomene na sve loše događaje, da nam služe kao opomena za budućnost. Zato mi je i taj snimak na neki način bitan i, možda čak mazohistički, ali bilo mi je u neku ruku drago što imamo prilike to da čujemo. Naravno da bi sve bilo bolje da se to nije desilo, ali šta je tu je, i ostaje nam kao upozorenje za nove naraštaje, a i preporuka za MGZ.
Kao protivtežu tom događaju, lepo je spomenuti da je na današnji dan rođen Slavoljub Penkala, izumitelj nalivpera. Zanimljivo je da mu je otac bio Poljak, a majka rodom iz Holandije, te mu je pravo ime bilo Eduard, koje je on kasnije, po dolasku u Zagreb, promenio u Slavoljub. Za više informacija o ovom velikom izumitelju iza koga je ostalo više od 80 izuma, možete posetiti http://www.toz-penkala.hr/slavoljub-penkala
I za kraj, ljubiteljima poezije - Vesna Parun bi danas proslavila 91. rođendan, pa joj slobodno posvetite neki stih koji ćete danas pročitati :)

P.S. Apel - vratite nam proleće, ne mogu više da gledam ovo sivilo! Hvala. :)