utisci o algebri

Kao što sam spomenula u jednom od ranijih postova, dobila sam mogućnost da prisustvujem besplatnoj radionici visokog učilišta Algebra, međutim nisam mogla da odem i mislila sam: "To je to, propustila sam svoj termin i nikom ništa." Posle neke dve nedelje, pozvala me je žena iz Algebre i pitala da li sam bila na radionici, i kad sam (uplašeno) rekla da nisam stigla, ponudila mi je da mi jave kad bude sledeći termin, naravno ako sam i dalje zainteresovana. Nije bilo razloga da ne pristanem, ali sam ipak mislila da mi nikad neće javiti. Nije dugo prošlo, stigao mi je mail u kome mi nude da dođem u subotu u pola 9 ujutru, te bez razmišljanja potvrdim dolazak. I nisam se pokajala, jer da nisam otišla, sad ne bih imala o čemu da pišem :)

Zaista me je oduševio njihov pristup, kao i količina korisnih i zanimljivih podataka koje su podelili s nama tokom tih pet sati, koliko je trajala ta "zipovana" radionica, tačnije nekakav pregled i površni osvrt na ono što se radi na edukaciji za internet(ski) marketing. Svima nam je bilo jasno da je to zapravo prezentacija Algebre, ali bilo je za svaku pohvalu što nas predavač nije davio pričom o školi, već je ostavio 10 min na kraju da nam ukratko ispriča ono najbitnije vezano za tu, kako oni zovu, edukaciju. Moram priznati da su jako dobro to odradili, počevši od sadržaja tog subotnjeg predavanja, preko izbora predavača za taj dan - zanimljiv, opušten i neumišljen, preko usputnog spominjanja ostalilh predavača koji dolaze iz poznatih agencija... Još jednom, svaka im čast, verujem da su privukli solidan broj potencijalnih polaznika, a što se mene tiče, uspeli su da mi ubace crva koji me tera na razmišljanje o upisu - ako ne baš te edukacije, sigurno neke druge, vezane za IT. I da, popust od 30% koji su nam omogućili nije za zanemariti! Hah, znam da sam nasela na (dobro odrađen) marketing, ali bitno je da sam svesna toga :D Kao kad bismo iz nekog principa izbegavali, recimo, omiljeni slatkiš, samo zato što su ga dobro izreklamirali i kao ne želeći da podlegnemo moćnom marketingu, nikad ne bismo okusili taj savršeni ukus i sreću koja uz to ide :) 

Sve u svemu, život mi je do subote bio za jedan problemčić lakši, a od tad stalno vagam i razmišljam o njihovoj ponudi i pričam s bliskim prijateljima po principu "draga Saveta...", u nadi da će mi pomoći u odluci...

jedna boja u zagrebu: zelena

Kako su "obojeni" postovi do sad bili plavi i žuti, logično je da je ovaj treći njihov spoj, tj. zeleni :)
Nije u pitanju susret treće vrste, pa tako nema ni malih zelenih, već ima tek nekolicina jedva probranih slika koje nastavljaju temu boja u Zagrebu koja sam odavno započela. Mislila sam da će biti teško sa žutom, a onda sam videla da je zelena još teža, jer je nema nešto mnogo osim kad je lišće u pitanju. Da se ovo ne bi pretvorilo u cyber herbarijum, pažljivo sam odabrala 5 slika iz svojih albuma koje će nas odvesti od Sljemena do Maksimira, preko centra i Jaruna...

srpski proizvodi na zagrebačkim policama

Često se u srpskoj javnosti mogu čuti komentari kako se u Hrvatskoj ne mogu naći proizvodi iz Srbije, dok mi uvozimo ogromne količine njihove robe, prvenstveno hrane. Ne znam ko i zašto širi takve dezinformacije, ali znam šta sve mogu naći u prodavnicama u Zagrebu - u Konzumu, Billi, Lidlu, Intersparu. Za ostale ne znam jer retko kad idem tamo, a od sinoć sam pod utiskom bogate ponude naših prehrambenih proizvoda i jedva sam čekala da to podelim i na blogu. Pa, počnimo.

Štarkove bananice su se među prvima pojavile, i to s nerealnom cenom - i do 45 dinara! 
Kad smo kod Štarka, tu je i smoki, kao i moji omiljeni čoko keksići.
Ko ne može bez plazme, biće zadovoljan kad je pronađe na rafovima Interspara i Konzuma.
Banini je takođe uspeo da se probije na tržište, pa tako možemo uživati u noblicama i nežnim simpatijama (ili kako se već zove), a tu je i njihov Gustav, keks s čokoladom koij rade za K plus, možda čak i najbolje na našim prostorima.
Swisslion se šunja s eurokrem tablama i nečim što bi se moglo jesti samo u najgoroj gladi, ali eto, i toga ima.
Smeši nam se i munchmallow, nego šta!
Pionir nam donosi čuveno medeno srce i novije varijante medenjaka.
Dosta slatkiša, na red je došao chipsy - ko voli, nek izvoli!
Ni mleko i mlečni proizvodi nisu izostali - moja kravica mleko, jogurt i pavlaka, kao i imlekov balans sir za sad su tu, a verujem da će se ponuda proširiti.

A ko je uspeo da odoli svim tim stvarima i da zadrži dobru liniju, s ponosom će obući Pompea veš koji je poreklom iz Srbije.

Eto, ovo je lista koje sam se u trenutku setila, a ovih dana ću je, nadam se, dopuniti, i uveriti neverne Tome da nismo odsutni s hrvatskog tržišta :)

veliki dan

1. oktobar, MOJ veliki dan. Bio je to dan kad sam došla na čuvenu razmenu u Zagreb, kad sam kročila u neizvesnost, tačnije, ja sam to tako osećala. Kad razmislim, nije to bila nikakva neizvesnost, dapače, to je bila ušuškanost u studentski život, život u studentskom domu i nešto drugačija predavanja s nepoznatim ljudima na novom fakultetu. Dobra stipendija, bezbrižan život u domu gde nam je jedina obaveza bila da platimo sobu (i to kad stignemo, bez žurbe), gde smo se za svaki kvar ili problem mogli obratiti upravi. Tu je i menza koja nikad neće zameniti kuhinju koju svi imamo kod kuće, ali je jako korisna u studentskim danima. No, tog 1.10./oktobra/listopada još nisam znala kakve me sve blagodeti čekaju, samo sam znala da ću narednih 10 meseci provesti u tim novim okolnostima, koje su, ispostaviće se, obogatile moj život, što u finansijskom (bar na kratko), što u nematerijalnom smislu. Prava prekretnica u mom životu. 
Danas se prisećam tog dana, kao i svake godine. Samo, danas je malo drugačije jer je u pitanju mali jubilej, 5 godina. Još uvek mogu da osetim to podrhtavanje srca koje nije prestajalo duž čitavog puta za Zagreb, osećam i izgubljenost koja me je snašla prvih dana, ali i slobodu (iako sam je dovoljno imala i u Beogradu) i zadovoljstvo zbog postignutih ciljeva. Da, ceo svet je bio moj!

Kao što kaže podnaslov mog bloga, "Jednom sam otišla u Zagreb. I odlučila da ću mu se vratiti, štaviše, da ću živeti tamo neko vreme. To se i desilo, a onda sam odlučila da tamo zaista živim.", tako je i bilo. Ispunila mi se želja da živim u Zagrebu bar godinu dana, a zatim mi se ispunila i sledeća, da tamo živim, živim. Da li sam sad spremna da idem dalje? To dosta zavisi od moje lude mašte, a planova i želja nikad dosta. Do sad sam sebi dokazala da ogromna želja, motivacija i upornost mogu sve, i veoma srećna i ispunjena čekam jutro, da svane 1. oktobar i da počnem svoju malu, intimnu proslavu. S pravim društvom, svakako :)

Algebrina besplatna edukacija

U poslednje vreme, što zbog viška slobodnog vremena, što zbog neutažive žeđi za učenjem i usavršavanjem, sve više razmišljam o pohađanju kurseva iz najrazličitijih oblasti. Na to još dodajem i peripetije oko upisa diplomskog studija, i tako moja želja za nalaženjem nekog alternativnog rešenja sve više raste. Tako se u pravi čas pojavila ponuda Algebre, koja ovih dana nudi besplatne edukacije. Nekako je to došlo i do mene, prijavila sam se i dobila termin. U pitanje su predavanja vezana za internet marketing, s čime sam inače i ranije želela malo bolje da se upoznam. Nemam pojma šta me čeka, sad malo gledam po netu šta mogu da očekujem, ali kako god da bude, preneću utiske, a pre svega najbitnije je da se nešto novo i zanimljivo dešava. Plus sigurno neće škoditi, pa bi trebalo da sam u svakom slučaju na dobitku :)

P.S. Ako mi blog doživi ekspanziju, zahvaliću njima :D

P.P.S. Na kraju sam bila sprečena da odem, tako da ću morati da odložim bavljenje internet marketingom do daljnjeg. Ništa ni od utisaka o Algebri, baš mi je žao, ali drugačije nije moglo...

jedna boja (detalja) u zagrebu: žuta

Žuta mi nije nešto draga boja, ali odlično se slaže uz ovo sivilo koje je zavladalo zagrebačkim nebom.

na stanici staglišće

uspinjača na Ksaveru, koja nikad nije proradila

Vlaška ulica

Strossmayerovo šetalište

distanca?

Kad sam shvatila da mi je ponestalo ideja za blog, odlučila sam da napravim pauzu, a nisam ni slutila da ću u potpunosti zaboraviti na njega, baš kao na početku blogovanja. Evo, posle dva meseca sam rešila da prekinem post i da se vratim svom hobiju.
Prošlo je više od pola godine od mog preseljenja u Zagreb i isto toliko vremena kako ga drugačije posmatram. Iako sam teško prihvatila tu promenu, u šta je teško poverovati, stvari su počele da se popravljaju s prvim pristiglim pošiljkama na novu adresu. Možda zvuči luckasto, ali i ta sitnica stvarno znači u trenucima kad se ne osećate kao u svojoj koži. Istina, ono što sam toooliko želela (=Zagreb!) se zapravo ostvarilo, ali kao da se sve odjednom sručilo na mene i zatrpalo me. I tako, razne članske karte, zdravstvena iskaznica, odlasci u poštu radi plaćanja računa... sve me je to spustilo na zemlju i nateralo me da shvatim gde sam i da se upravo tu i smestim. 
U tome mi pomažu i npr. radnici u Konzumu u koji najčešće idem. I iako nisu ni svesni toga, zahvaljujući i njima, njihovim osmesima i ljubaznošću, ili pak ponašanjem koje me tera na izbegavanje, stvaram svoj svet i sitna pravila u njemu, i znajući da ću na jednom mestu sresti ta ista, poznata lica, s mnogo više lakoće nego u početku obavljam sitne svakodnevne kupovine. 
Još nešto sam primetila - sad ređe nego ranije računam cene u dinarima, ili već znam napamet tablicu množenja sa 15, pa odmah nesvesno prebacim cene u srpsku valutu. Kako god, to manje radim (svesno), što mi je još jedan dokaz da se sve više privikavam. A i vreme je. 

Ponešto sam naučila o sebi iz ovog iskustva, takoreći prekretnice u životu. Koliko me je lomilo, toliko me je i ojačalo, navelo da ispitujem svoje želje, afinitete, mogućnosti, sve u svemu - svoj život. Da li je moglo bolje, ne znam niti ću saznati, ali znam da nemam razloga da se žalim i da sam samo prolazila kroz period prilagođavanja, i da sve ide u dobrom smeru :)

zaboravljeni glasovi

Dugo nisam uživala slušajući neku radio emisiju, sve dok sinoć nisam naletela na Zaboravljene glasove na Prvom programu Hrvatskog radija. Radi se o ponovnom puštanju emisija iz davnih dana, a u ovoj koja mi se posebno dopala se radi o Skalinskoj ulici, i životu u njoj 1975. godine. Voditelji pričaju sa stanarima i radnicima iz te ulice, te možemo čuti kako se tu živelo, radilo, kako je tekao svakodnevni život, a posebno je zanimljivo slušati stare Zagrepčane koji prepričavaju dogodovštine iz svog detinjstva. Pravo uživanje slušati taj divni jazik :) Kad zamislim život u ono doba, u centru Zagreba, mogu samo da kažem - blago njima! 
Ne bih prepričavala sadržaj emisije, da ne bih kvarila osećaj dok se sluša; taj divni vokabular, i uopšte način na koji su pričali ljudi u to vreme, a koji ne znam kako da opišem (možda odsečnije, hm?), ma obožavam sve to! Dovoljno je i spominjanje Zagorke pred kraj, pa red kajkavštine, red starih zagrebačkih pesama, pa da znate da nećete protraćiti tih 45 minuta, tokom kojih se svako malo čuje nešto što izmami osmeh :)
Hvala HRTu na ovako divnom programu, a evo i linka koji vodi do emisije o jednoj od najslađih ulica u Zagrebu.
http://radio.hrt.hr/arhiva/zaboravljeni-glasovi/690/?page=3  (21.01.2014.)

Uživajte! 

dešavanja u zagrebu

Nakon višemesečne pauze koju sam pravila kad su u pitanju događaji u Zagrebu, pre izvesnog vremena sam se vratila u normalu i nastavila starim tempom :) To mi ujedno dođe i kao odlično punjenje baterija, i nakon svakog odlaska na neki događaj odmah planiram i sledeći. Tako napokon osećam da živim u Zagrebu i iznova se prisećam zašto ga toliko volim! 
U poslednja dva meseca je bilo i malo sporta - utakmica između Cibone i Partizana (kako bih navijala protiv gostujućeg tima; zvezdašica u meni ne miruje :D), i malo više kulture - konačno odlazak u Gavellu, gde je igrao Osmi povjerenik, a istog dana, samo u kasnim prepodnevnim i ranim popodnevnim satima skup posvećen stotoj godišnjici Matoševe smrti, u Hrvatskom društvu pisaca. Ovih dana opet idem u pozorište, a nadam se da će se naći još neko zanimljivo dešavanje, kao što je predstojeći Cro-A-Porter (još kad bi se našle karte za to...:)) I to je nešto, za moj novi početak i lagano buđenje, jer više od ovoga ne bi pogodovalo mom sklopu ličnosti :D Ipak, sitnim ali meni bitnim koracima počinjem da uzimam sve što mi Zagreb pruža i na tome sam mu veoma zahvalna :)

trenutno čitam...

Iako imam brojne obaveze, ne mogu a da ne čitam nešto za svoju dušu kad god imam vremena, makar za pet strana. Rešila sam da na blogu pišem o onome što čitam, ali samo kad je hrvatska književnost u pitanju. Iako imam i omiljenije pisce, krećem sa Zagorkom i njenom Kneginjom iz Petrinjske ulice. Osim što je ovom delu podnaslov Kriminalistički roman iz zagrebačkog života, ne znam ništa drugo o njemu. Ipak, meni bitne stvari su tu - Zagorka, Petrinjska ulica i kneginja. Verujem da će biti zabavan kao i njeni ostali romani, a i jedva čekam da vidim kako piše o nekim nama bližim vremenima. 

Za sad (prvih par strana) se spominju demonstracije u centru Zagreba, ubistvo u Vlaškoj i dve meni do sad nepoznate reči :) A da, i to dodajem - popis nepoznatih reči; neće škoditi.

pa da počnemo s rečima...

uznički liječnik - kako hjp objašnjava, uznik je zatvorenik, robijaš (arh.), te zaključujem da je u pitanju zatvorski lekar :)
razudba - to se iz konteksta odmah shvata - obdukcija; takođe zastareli izraz
obijediti - neosnovano optužiti, oklevetati

facebook zove

Eto mene i na facebooku, na adresi facebook.com/croativna; a kako bi drugačije? :) Vidimo se na fejsu, a ko zna, možda jednom i licem u lice :)

6 godina zagreb i ja se volimo!

Nema mnogo toga da se doda na ovu temu, ali tradicija mi nalaže da spomenem ovaj čuveni dan kad sam prvi put došla u Zagreb i momentalno ga zavolela :) Sve ostalo sam već napisala povodom ovog dana, kako u ovom postu, tako i u mnogim drugim. Lepo je živeti svoje snove, a ponekad i u njima, i za 6 godina prevaliti put od zaljubljivanja u grad do, korak po korak, dobijanja adrese u njemu :) 

(s)nađimo se u kuhinji

Kuhinja. Sveto mesto za gurmane. Ipak, ona postaje mesto gde će se govornici srpskog i hrvatskog jezika veoma lako izgubiti u prevodu. Ovu tvrdnju ne treba uzimati za ozbiljno, ona je samo plod moje površne analize koju sam obavila s frendom. Jednom smo počeli da upoređujemo neke osnovne reči iz raznih oblasti i kako smo kročili u zamišljenu kuhinju, tako su nastali nesporazumi. Naravno, ja sam pobedila :D, ali i izvukla neke zanimljive zaključke. Recimo, ako bih mu ja tražila teglu u koju bih stavila ajvar (koji još uvek nikad u životu nisam napravila), on bi mi dodao saksiju za cveće i čudno bi me pogledao. Ko još drži ajvar u saksiji?! Zato, da ne bismo gubili vreme u donošenju nepotrebnih stvari, lepo treba odmah da kažem "staklenka" i sve bi mu bilo jasnije. 
Ono bez čega ne možemo jesti - kašika i viljuška, na nečijim je stolovima svakodnevno, dok u nekim drugim krajevima umesto njih caruju - žlica i vilica. Predmet koji najlakše zadaje rane, nož, svuda se isto zove. Osim što je a) neizostavni predmet u kuhinji, b) hladno oružje, takođe je i c) element mnogih frazema u oba jezika. Između tanjira i tanjura tako je mala razlika, da uvek možete da se izvučete da ste pogrešili u kucanju. Prvi ćete ispuniti supom, a drugi juhom. Kako god, bitno je da se ona jede jer je zdrava :) Tek smo na početku ručka. U nastavku sledi ćuretina u sosu od pečuraka, tj. puretina u umaku od gljiva. Možda nije po svačijem ukusu, ali bitno da nam služi kao dobar primer. Možda će nekome uz to trebati i parče hleba, a zadrti Dalmatinci (prema urbanim legendama s letovanja srpskih putnika) će vas mrko pogledati i pitati vas da niste možda tražili komad kruha. Nije loš ni sos od mirođije, na koji sam mesecima čekala jer nisam znala kako se taj začin kaže na hrvatskom. Onda sam jednog dana na Dolcu ugledala mirođiju i videla da se zove kopar, čak sam i pomirisala da bih bila sigurna da je to to, te se umak od kopra ubrzo našao na stolu. Za razne umake koristim pavlaku za kuvanje, ali ako ne znam gde stoji u prodavnici, tražiću vrhnje za kuhanje. Još jedna urbana legenda - šlag se zove tučeno vrhnje. Čini mi se da je ona nastala samo da bi zaplašila ljude iz Srbije koji bi rado popili šalicu kave na Trgu bana Jelačića. Niko normalan ne zove tako šlag, tako da u šolji kafe sa šlagom možete uživati bez bojazni od naručivanja iste. (I ne, ne morate piti kafu na Trgu, ima divnih mesta i par stotina metara dalje ;)). Malo sam odlutala od kuhinje, a tamo nešto miriše iz rerne, ili ako vam je draže, iz pećnice. Biće da je to trougao sa sirom, odnosno trokut sa sirom. To pečem za večeru, i već smišljam doručak za sutra ujutru. Na meniju će biti viršle za mene, a za frenda hrenovke. 
Povrće se često u jednom slovu razlikuje ili u par njih, ali je i dalje prepoznatljivo (krompir : krumpir, praziluk : poriluk), ali ima i onih potpuno različitih: šargarepa - mrkva, beli luk - češnjak (doduše, poznat i pod prvim imenom), pasulj - grah, paradajz - rajčica (podjednako se koriste), mahune - boranija, a zelje je posebna priča - "naše" zelje je njihovo... pa, još nisam otkrila šta, a "njihovo" zelje je valjda kiseli kupus (npr. zelje s kobasicom). Ako kojim slučajem spomenete kačkavalj, verovatno vas niko neće razumeti, kod njih je to jednostavno - sir.

Važna napomena: razumevanje navedenih reči zavisi od dela Hrvatske, a naravno, ima nesporazuma i među govornicima različitih hrvatskih dijalekata. Bitno je da se dobro jede, pa ćemo uz ukusnu hranu i dobru atmosferu lako neći zajednički jezik :)
Ne bi me čudilo da me neko ispravi, zato napominjem da je ovo moje zapažanje, a i ponavljam "pravilo" od par redova iznad :)

medvedgrad

Jedna od interesantnih ideja za šetnju po okolini Zagreba je odlazak do Medvedgrada, na obroncima Medvednice. Ako se od Šestina krene peške, može se bez problema stići do ovog utvrđenja koje, gledano iz Zagreba, izgleda kao da čuva grad; nekad izaziva osećaj jeze, npr. kada je hladno i od magle se jedva vidi, ili pak budi romantični osećaj kad ga gledamo tople letnje noći kako svetli i narušava mrak kojim je okružen. Samo zdanje ne izgleda toliko staro, pogotovo ne kad se stigne do Oltara domovine, spomenika poginulima u Domovinskom ratu. Tu je i kapela sv. Filipa i Jakova, kao i kule s kojih se pruža pogled na Zagreb.
Nadam se da će nadležni poraditi na promociji ovog mesta i da će postati popularnije, jer ima izvrsnu lokaciju i istorijsku vrednost, što bi svakako trebalo iskoristiti :)
Medvedgrad je poznat i kao mesto gde je neko vreme živela Barbara Celjska, poznata kao zloglasna Crna Kraljica. Ima i drugih legendi i njemu, a u svojim su ga delima spominjali i Avgust Šenoa, u Zlatarovom zlatu, kao i Marija Jurić Zagorka u Gričkoj vještici. Priče i legende o Medvedgradu možete naći ovde.

pogled na zagreb

hrvatski nazivi za mesece u godini

Kad bih na pitanje "Koji je danas datum?" odgovorila: "Juče je bio poslednji dan siječnja, danas je prvi dan veljače.", većina (mladih) ljudi u Srbiji ne bi znala o kojim to mesecima govorim, a nezanemarljiv deo Hrvata bi verovatno zastao i počeo da računa u kom smo to mesecu. Hrvatski nazivi meseca su Srbima najčešće nepoznanica, bar kad su u pitanju mlađe generacije, a ni Hrvati ne stoje najbolje sa njima. Oni će najčešće umesto imena reći redni broj meseca, i iako znaju i nama uobičajene nazive, rekla bih da se najlakše orijentišu pomoću rednih brojeva. Ipak, ti nazivi nisu tako komplikovani, i mislim da je jednako vremena potrebno da se to nauči kao i da se nabroje županije u Hrvatskoj :D
Ja s tim nazivima nemam problema već nekoliko godina, mada su mi kao maloj predstavljali pravu enigmu. S njima sam se susrela još u fenomenalnoj knjizi Poletarac i strpljivo sam ih učila u nekoliko navrata. Trud se na kraju isplatio i sad vešto baratam svim tim -ANJevima :) Vremenom su mi ta imena postala simpatična i draga, i iako nisu baš praktična, bude u meni osećaj kroativnosti :)

Dakle:

JANUAR >>> SIJEČANJ
FEBRUAR >>> VELJAČA
MART >>> OŽUJAK
APRIL >>> TRAVANJ
MAJ >>> SVIBANJ
JUN >>> LIPANJ
JUL >>> SRPANJ
AVGUST >>> KOLOVOZ
SEPTEMBAR >>> RUJAN
OKTOBAR >>> LISTOPAD
NOVEMBAR >>> STUDENI
DECEMBAR >>> PROSINAC

Evo kako je to ilustrovano u Poletarcu, a ja ću se potruditi da ovih dana na svoj način to ilustrujem i učinim ih lakšim za pamćenje.

šalteri, birokracija... moje iskustvo u zagrebu

Znate onaj osećaj kad morate da završite neke poslove u opštini, policiji i ostalim krugovima pakla gde vas dočekaju nemilosrdne šalterske službenice i redovi kojima se ne razaznaju ni rep ni glava? A onda, kad stignete na red, ili baš tad počinje pauza, ili nešto od papira fali, ili vam nije dobra boja laka na noktima... Razloga da vam presedne život u tom trenutku nikad ne manjka. E, pa ja moram da priznam da već dugo nisam osetila to dobro poznato komešanje u želucu. Ne znam da li mi se samo posrećilo, ili se nešto suštinski menja u svim tim ustanovama, ali najbitnije je to da sam dobro prošla gde god da sam otišla. A bilo me je svuda - u policiji, poreznoj upravi, zavodu za zdravstveno osiguranje, u raznim opštinama, kod raznih doktora... Na početku te moje birokratske turneje nisam bila baš ushićena ("Jao ne, gužva, namrštene šalteruše i ostali prateći elementi"), da bih postepeno postajala sve vedrija. Istina, to su sve neke osnovne stvari koje sam obavljala, i dalje nemam pojma kako ide kad je npr. legalizacija nekretnina u pitanju (o tome se dosta piše u poslednje vreme, pa mi je to palo na pamet). Naravno, nisu svuda bili ekstremno ljubazni, neki za ljubaznost nisu ni čuli, ali dobrih 90% osoblja s kojim sam se susrela mi je ulepšalo dan i ublažilo sve one grozne simptome odlaska na šaltere :) Jedno vreme mi je policija u Petrinjskoj bila druga kuća, a broj jedne gospođe iz odjela za strance i statusna pitanja mi je bio najpozivaniji broj u mobilnom. Da je ta gospođa bila češće u svojoj kancelariji, postupak dobijanja privremenog boravka bih ocenila čistom desetkom! Ovako, 9 je sasvim ok. Jedina zamerka, koja se, na svu sreću,  mene nije ticala je to što službenice koje radi na šalterima za strance NE znaju engleski! To ipak nije njihov greh, već pretpostavljenog koji je dozvolio da rade na tom mestu, ali bar se trude da izađu u susret strankama pa im se taj hendikep prašta (ali šefu ipak ne). 
Da i dalje ima cimanja i šetanja od jedne službe do druge - ima, to stoji, ali to je već propust onih koji uređuju sistem, ali protiv toga ne možemo ništa, i zato sam se bavila upravo odnosima prema strankama, a to je ono što svako ko s njima radi može da unapredi, nevezano za funkcionisanje sistema, platu, vremenske prilike ili nešto deseto :)
To je ono što sam do sad primetila i osetila na svojoj koži u Zagrebu, ali nažalost uverena sam da postoje i suprotna iskustva. Nadam se da je takvih što manje i da će ova moja priča postati pravilo u svim državnim službama u celom regionu :)

I da, divan je osećaj kad vam ujutru stigne poruka od MUP HR kojom vas obaveštavaju da vam je gotov pasoš za koji ste predali zahtev 10 dana ranije :) (još uvek nije u pitanju moj, niti će biti u skorije vreme, samo prenosim tuđe iskustvo ;))

plitvička jezera

Ne znam kako sam mogla da zaobiđem post o jednom od hrvatskih bisera, Plitvičkim jezerima. No, nikad nije kasno prisetiti ih se, pogotovo po ovom vremenu. Bila sam tamo pre skoro 4 godine, u vreme kad je bilo dooosta snega, što je davalo dodatni šarm ovim jezerima. Posebno je bilo uzbudljivo hodati po drvenim stazama koje su tik iznad vode i održavati ravnotežu, jer niko ne bi voleo da se neplanirano okupa na minus nešto :)

Ovaj nacionalni park beleži više od milion poseta godišnje, a zanimljivo je da je prošle godine jedna Beograđanka bila milioniti posetilac :) Taj broj govori da bi stvarno trebalo posetiti jezera, a i lokacija im je zgodna, na putu za more, u Lici, pa ih uvek možete spojiti s još nekim aktivnostima. Još nije naučno dokazano da li su lepša leti ili zimi :D, ali sigurno i jedno i drugo doba imaju svoje čari. Iako nisam ljubitelj snega, tamo on dobija potpuno drugi smisao i više izgleda kao dekoracija nego kao nešto što vam uporno preti upadanjem u obuću i smanjuje komfor pri šetnji. Štaviše, odlično pravi kontrast ostalim bojama, a posebno ističe prelepu boju jezera koja ide od plave do zelene, najčešće tvoreći neverovatnu tirkiznu. Leti nisam išla pa ne mogu da uporedim, ali sigurna sam da nećete zažaliti kad god otišli! 

http://www.np-plitvicka-jezera.hr/

jarun i okolina ovih dana

Januarsko sunce nas uporno tera napolje, a blizina Jaruna vuče ka njegovoj obali. Usput naletim na neke zanimljive detalje, nekad pogodne za slikanje, nekad ne. One iz prvog slučaja ću skromno podeliti u ovom postu, u nadi da ću ga uskoro obogatiti jer se upravo spremam za još jednu šetnju :)

domaćin u mom omiljenom jarunskom kafiću

nedeljni chill

znak koji nas i po lepom vremenu podseća na zimu

let zagreb-beograd?!

Sinoć sam, planirajući putovanja za ne znam gde i ne znam kad, otišla na croatiaairlines.com i imala sam šta da vidim - uvode let iz Zagreba za Beograd! I obrnuto, naravno, za slučaj da poželite da se ikad vratite iz Beograda :D Nakon što sam izabrala mesto polaska (ZGB), u nekoj polušali sam krenula da kucam BEO... i oduševila sam se kad sam videla da moja pretraga ne staje na ta tri slova, već izlazi cela reč. Ipak, oduševljenje mi je splasnulo kad sam videla cene, pa tako u julu možete leteti tamo i nazad za "svega" 230 eura, pa ko voli nek izvoli!