šalteri, birokracija... moje iskustvo u zagrebu

Znate onaj osećaj kad morate da završite neke poslove u opštini, policiji i ostalim krugovima pakla gde vas dočekaju nemilosrdne šalterske službenice i redovi kojima se ne razaznaju ni rep ni glava? A onda, kad stignete na red, ili baš tad počinje pauza, ili nešto od papira fali, ili vam nije dobra boja laka na noktima... Razloga da vam presedne život u tom trenutku nikad ne manjka. E, pa ja moram da priznam da već dugo nisam osetila to dobro poznato komešanje u želucu. Ne znam da li mi se samo posrećilo, ili se nešto suštinski menja u svim tim ustanovama, ali najbitnije je to da sam dobro prošla gde god da sam otišla. A bilo me je svuda - u policiji, poreznoj upravi, zavodu za zdravstveno osiguranje, u raznim opštinama, kod raznih doktora... Na početku te moje birokratske turneje nisam bila baš ushićena ("Jao ne, gužva, namrštene šalteruše i ostali prateći elementi"), da bih postepeno postajala sve vedrija. Istina, to su sve neke osnovne stvari koje sam obavljala, i dalje nemam pojma kako ide kad je npr. legalizacija nekretnina u pitanju (o tome se dosta piše u poslednje vreme, pa mi je to palo na pamet). Naravno, nisu svuda bili ekstremno ljubazni, neki za ljubaznost nisu ni čuli, ali dobrih 90% osoblja s kojim sam se susrela mi je ulepšalo dan i ublažilo sve one grozne simptome odlaska na šaltere :) Jedno vreme mi je policija u Petrinjskoj bila druga kuća, a broj jedne gospođe iz odjela za strance i statusna pitanja mi je bio najpozivaniji broj u mobilnom. Da je ta gospođa bila češće u svojoj kancelariji, postupak dobijanja privremenog boravka bih ocenila čistom desetkom! Ovako, 9 je sasvim ok. Jedina zamerka, koja se, na svu sreću,  mene nije ticala je to što službenice koje radi na šalterima za strance NE znaju engleski! To ipak nije njihov greh, već pretpostavljenog koji je dozvolio da rade na tom mestu, ali bar se trude da izađu u susret strankama pa im se taj hendikep prašta (ali šefu ipak ne). 
Da i dalje ima cimanja i šetanja od jedne službe do druge - ima, to stoji, ali to je već propust onih koji uređuju sistem, ali protiv toga ne možemo ništa, i zato sam se bavila upravo odnosima prema strankama, a to je ono što svako ko s njima radi može da unapredi, nevezano za funkcionisanje sistema, platu, vremenske prilike ili nešto deseto :)
To je ono što sam do sad primetila i osetila na svojoj koži u Zagrebu, ali nažalost uverena sam da postoje i suprotna iskustva. Nadam se da je takvih što manje i da će ova moja priča postati pravilo u svim državnim službama u celom regionu :)

I da, divan je osećaj kad vam ujutru stigne poruka od MUP HR kojom vas obaveštavaju da vam je gotov pasoš za koji ste predali zahtev 10 dana ranije :) (još uvek nije u pitanju moj, niti će biti u skorije vreme, samo prenosim tuđe iskustvo ;))