samo je jedno...

Odbrojavanje je već odavno počelo, a došlo je vreme i da ovoj tekmi posvetim za sad jedan post, a ko zna, možda i jedan nakon sportskog događaja godine ako odem tamo (bar se nadam da u tom slučaju neće neko umesto mene, posthumno, to uraditi, hehehe)

Već danima razmišljam da li da naručim danas kartu, a samo me jedan privatni razlog deli od toga i čini me toliko neodlučnom. Bukvalno šetam po stanu i mrmljam "da li da idem ili ne?" i počinjem da šizim :D
Ali, zato dileme za koga ću navijati nema - samo je jedno u mom životu vrijedno... Dobro, to je malo preterivanje, ima i mnooogo vrednijih stvari od te, ali jasno je da ću, tradicionalno navijati za Hrvatsku, gde god gledala tekmu! :)
 

p(o)st!

Pišem s jednog jako toplog mesta gde duvaju čudni vetrovi, s mesta koje odlučno prkosi ovoj beogradskoj hladnoći... ma to je samo ventilator na laptopu koji mi kida živce i koji me trenutno usporava u životu, jer zbog njega i njegovog invaliditeta (tu ni štake ne pomažu) niti mogu da pišem postove, niti mogu da tražim posao u Zagrebu, ni hiljadu drugih stvari koje svakodnevno radim za kompom sad ne mogu! Nikako da ga odnesem na popravku, a po svemu sudeći to neću ni uraditi pre nego što odem u Zagreb. Do tada mogu samo neki sakati post da objavim i to je sve.

Evo jedne jučerašnje anegdote iz biblioteke: primetivši da se broj knjiga na policama za hrvatsku književnost smanjio, upitah biblotekarku i bibliotekara šta se to dešava, da ih nisu možda uklonili (tu već zamišljam ritualno spaljivanje knjiga), na šta mi oni odgovaraju da su sve tu i gledaju me kao da ne znaju o čemu pričam. Dalje žena nastavlja nešto da mi priča, a njen vrli kolega onako šeretski dobacuje: "Pa i Hrvatska je sve manja!" i ne izostavlja neki bedni osmeh koji kao kompletira tu njegovu duhovitost. Ja uzvraćam jednim blagim, nezainteresovanim pogledom praćenim rečima "Pa i nije baš", pogledom koji je prerastao u gađenje. Sad sebe prekorevam što mu nisam rekla i "Još Hrvatska ni propala!", čuveni Gajev stih. Ali biće prilike da to ispravim... :)

minijatura od posta

Nova godina tek što je prošla, a meni je već počela sezona bitnih datuma u mom životu, nekakvih prekretnica kojima se jako radujem, tako da slavlju nema kraja :) Slaviću i možda najbitniji dan  posle rođendana, ali o tome ću pisati za nekih mesec dana. Kako ću uskoro u Zagreb, sad smišljam šta ću sve obići tamo, u glavi beležim ideje za postove i prebiram slike kojima ću obogatiti neke od narednih tekstova. SAMO da što pre sredim laptop i život će mi biti lakši :)
U smišljanju svega toga, uveliko će mi pomoći knjiga Slobodni i kraljevski grad Zagreb, koju sam već spominjala i koja je najzad došla na red za čitanje :) Opčinjena sam istorijom Zagreba i obožavam da šetam po Gornjem gradu, tako da će mi to sigurno biti jedna od tema postova. Planiram i odlaske po nekim udaljenijim delovima grada, ali to ću još videti...

Inače, obradovalo me je saznanje da je kafana Palainovka, koja mi se baš sviđala pre renoviranja od pre nekoliko meseci, još iz 1845. godine! :volimrandomčinjenice: :)

Vjera u sebe

Ne volim kad nekoliko dana ne napišem post na blogu, ali korišćenje kompjutera mi je i dalje svedeno na minimum (a nisam kažnjena! :)) i nemam kad da pišem. I to mi mnogo nedostaje, pa ću se potruditi da što pre otklonim problem.
Do tad ću čitati Sabrana djela Tina Ujevića, donaciju moje drugarice, a biću široke ruke pa ću i ovde, čim mi to uslovi budu dozvoljavali, pisati o tim delima. 

Kako mi se situacija s ispitima ne popravlja, ovi stihovi Ujevićeve pesme Vjera u sebe će mi mnogo značiti u obračunu s tom mukom:

                                          Božanska iskra, ta jest vjera moja
                                          u svoju snagu, svoje jakost volje,
                                          što ne plaši se ni sa kobi boja,

                                          ni s nebom samim borbe. Sjutra bolje.
                                          Ta prorukujuć vjera mene diže, 
                                           to više što sam bio pao niže.