p(o)st!

Pišem s jednog jako toplog mesta gde duvaju čudni vetrovi, s mesta koje odlučno prkosi ovoj beogradskoj hladnoći... ma to je samo ventilator na laptopu koji mi kida živce i koji me trenutno usporava u životu, jer zbog njega i njegovog invaliditeta (tu ni štake ne pomažu) niti mogu da pišem postove, niti mogu da tražim posao u Zagrebu, ni hiljadu drugih stvari koje svakodnevno radim za kompom sad ne mogu! Nikako da ga odnesem na popravku, a po svemu sudeći to neću ni uraditi pre nego što odem u Zagreb. Do tada mogu samo neki sakati post da objavim i to je sve.

Evo jedne jučerašnje anegdote iz biblioteke: primetivši da se broj knjiga na policama za hrvatsku književnost smanjio, upitah biblotekarku i bibliotekara šta se to dešava, da ih nisu možda uklonili (tu već zamišljam ritualno spaljivanje knjiga), na šta mi oni odgovaraju da su sve tu i gledaju me kao da ne znaju o čemu pričam. Dalje žena nastavlja nešto da mi priča, a njen vrli kolega onako šeretski dobacuje: "Pa i Hrvatska je sve manja!" i ne izostavlja neki bedni osmeh koji kao kompletira tu njegovu duhovitost. Ja uzvraćam jednim blagim, nezainteresovanim pogledom praćenim rečima "Pa i nije baš", pogledom koji je prerastao u gađenje. Sad sebe prekorevam što mu nisam rekla i "Još Hrvatska ni propala!", čuveni Gajev stih. Ali biće prilike da to ispravim... :)