kad sam umorna pa nema naslova

Danas mi je bio jedan od najboljih dana ikada u Zagrebu! Voljela bih da traje dulje, a kad već ne može, učinit ću sve da tako bude i narednih dana. Ono zbog čega mi je dan bio tako super sigurno nije lijepo vrijeme jer je danas bilo vjetrovito (sjevernjak, daj smiri se!). Čini se da je vjetar donio mnoga sniženja and I like it! Tko bi bio lud da ne iskoristi to?! Nisam luda za shoppingom, ali ovih se dana pretvaram u sebi neprepoznatljivu curu - tragam za mjestima na kojima ću ostaviti svoju ušteđevinu i za sad to radim jako mudro :) Upravo to me i veseli - u Tomićevoj (Fuliranje kod Uspinjače) sam kupila fenomenalnu knjigu Slobodni i kraljevski grad Zagreb za samo 70kn, olala! Jedva čekam da je počnem čitati, i već vidim temu novih postova :) Druga stvar koja me je oduševila je to što se može kupiti šećerna vuna u kantici, na tezgi u Bogovićevoj i to toplo preporučam svim slatkoljupcima! Tijekom dana sam se usudila otići na šišanje i budući da je to dobro prošlo, eto još jednog razloga za osmijeh na mom licu. Tko se ikad šišao u stranoj zemlji, razumijet će me. Uglavnom, cure iz salona d8 hair factory su baš prijatne, a masažno-vibrirajuća fotelja nad kojom vam peru kosu je... zanimljiva :D 
Naravno, da bi dan bio za 5, morala sam otići u Kraševu slastičarnicu i prejesti se standardno superukusne torte. Namjerno ne pišem koje, jer su sve s-a-v-r-š-e-n-e!

Upravo sam shvatila da još uvijek nisam otišla na Gornji grad i nemam pojma kako se to dogodilo! 

Sutra, tj. već danas, 29.12. je obljetnica Krležine smrti, pa idem na Mirogoj i u njegov stan, koji obožavam! Večeras sam otišla do knjižnice Bogdana Ogrizovića na praizvedbu (:D) dokumentarca o Krleži, ali kad sam stigla već je bila gužva i nisam mogla stajati. Šteta što sam propustila taj film, no nadam se da ću ga naći na netu, a i bar sam čula uvodnu riječ Predraga Matvejevića. 

E da, svakog dana trubači sviraju na Splavnici, a hladni Purgeri nikako da se opuste i zanjišu kukovima u ritmu zavodljive glazbe :thumbsdown: I presmiješno je vidjeti kako nijemo slušaju Nesanicu, Jovano Jovanke, Ederlezi... 

To bi bilo to dok se ne sjetim još nečega, a do tad, pa-pa!

zagreb ima isti pozivni... i isti šmek!

Dok pišem ovaj post, slušam na HRT1 emisiju o Prustovoj Potrazi za izgubljenim vremenom - divan spoj! Ja, pak, ne tragam za izgubljenim, već za vremenom koje nam tek dolazi. Da, i dalje mi se sve vrti oko Nove godine, a kako i ne bi kad nemam pojma gde ću i šta ću, a svuda oko mene je novogodišnja rasveta i plakati koji nas pozivaju na najluđu noć ili na besomučno trošenje para na sniženjima.
Što se tiče prazničnog ukrašavanja Zagreba, uglavnom je sve isto kao i ranijih godina - isti ukrasi na banderama na Trgu, iste lampice za manje ulice, isti dosadni ukrasi na jelkama... Jedina novost koja bode oči je nekakva mreža lampica u tri boje - crvena, bela i plava; samo grb fali. Kitsch, pfff. 
Zato je Britanac tu da popravi utisak - simpatičan "šator" pod kojim se osećate kao u dnevnoj sobi u koju je niotkud pala kabina za žičaru, a deda mraz vam je ispustio brdo knjiga spakovanih u zavežljaje od po nekoliko komada. Tu možete probati razne vrste rakija koje nisu bogznašta, ali uvek je lepo eksperimentisati.
Loš utisak večeri je dostava hrane - catering Tornado ili tako nekako. Nekakav pokušaj meksičke hrane na koji smo čekali nepunih sat vremena. Toliko loše da sam morala ovde da spomenem :D Ali dobro, sve je to škola, tako da odsad znam da Tornado treba izbegavati, osim ako ne želim nešto nalik meksičkom jelu, koje zapravi ni po izgledu ni po ukusu ne podseća na zadatu temu. Ali barem sam zahvalna što je išta radilo ovog 26.12., jer bih u suprotnom crkavala od gladi do prvog Meka, za koji sam se kasnije uverila da radi. 

Do sad sam provela čitava 3h u gradu, pa se nadam da ću sutra moći više da skitam i da tragam za lepim, ružnim, neobičnim, zapanjujućim i inim stvarima o kojima ću kasnije pisati. Ako ih ne nađem, moraću da ih izmislim :D

Još jedan zadatak za sutra je da smislim način kako da uploadujem nekih par slika od večeras, a to neće biti tako lako, budući da mi je tehnika kojom raspolažem prilično ograničena.

Odoh sad da se prisećam šta sam to zaboravila da pomenem u postu :)

tek je počelo!

Prvi sati mog hiljaditog boravka u Zagrebu protiču opušteno, bez žurbe i napetosti. Za početak nije loše :)
Naravno, nisam imala vremena da idem dalje od Glavnog kolodvora ka centru, tako da to ostavljam za nedeljno pre podne. Ipak, stigla sam da odem do Arena centra gde sam susrela prvu novinu - u KFCu nude mogućnost izbora valute kojom ćete platiti koristeći karticu - kune ili dinari, pitanje je sad! Ako sam dobro izračunala, treba se držati kuna, a shvatila sam i da je najbolje ne prilaziti KFCu sve dok postoji iole zdravija hrana. (Nije bilo nikakvih egzotičnih posledica! :D)
Potraga za zadovoljavajućom ponudom dočeka Nove godine još traje i za sad daje mršave rezultate, te sam na granici ludila koje podrazumeva da od drugih tražim preporuke! Ne smem dozvoliti da se to desi, jer kad je Zagreb u pitanju, ja sam neprikosnoveni izvor informacija! :))

Pesma koja mi je ulepšala put i koju dugo nisam čula, a onda se savršeno uklopila uz predeo prošaran snegom, negde iza Kutine :)

sledeća stanica - zagreb!

Jedan ekspres post, nešto između Zagrevanja i onoga što me čeka već za vikend :)
Posle više od 4 meseca, eto me opet tamo, u novim avanturama, kao i na starim, omiljenim mestima!
Uz Murakamijevu knjigu u torbi (on je za sad moj najčešći saputnik i ne znam šta ću da radim kad pročitam sve njegove knjige :vrištim:), za samo nekoliko sati sedam u voz - jedan jedini koji nam je ostao na relaciji BG-ZG...
Imam dosta planova za dalje istraživanje Zagreba, ali kad bolje razmislim, vremena je malo i ipak neću sve stići. Ono što nikako ne treba propustiti je film o Krleži - Serbus Krleža, u knjižnici Bogdana Ogrizovića, inače mojoj drugoj kući :)
Malo sam poludela s linkovima, pa idem sad dok nisam još neki okačila!

Ako sve bude kako treba, sledeći postovi bi trebalo da budu direktno iz Zagreba, a od toga me dele samo jedno kraće spavanje i divan doček na Glavnom kolodvoru :)

mala srpska prodavnica

Želim da se grohotno smejem mejlovima koje dobijam od Male srpske prodavnice, ali mi nekako na kraju bude žao pa smešak zadržim na uglovima usana. U tim mejlovima oni mi šalju trenutna sniženja, top ponude i tako to, a asortiman je krajnje egzotičan i prvenstveno namenjen ljudima iz dijaspore, onima koji su veći Srbi od braće iz matice. Kad bolje razmislim, poštujem to što ljudi žele da sačuvaju svoju kulturu makar bili i 10000km udaljeni od domovine, ali mi je jako smešno kad vidim ovako nešto u svom inboxu:

I opet pokušavam da se smejem, ali ne mogu jer u dubini duše nastojim da razumem da ima ljudi kojima je teško što nisu u Srbiji i da će im drvena figura četnika, keramička posuda za tečni sapun s printom Srbija ili mapa Srbije na sidru (niđe veze) bar na kratko zalečiti nostalgiju.
Moram da priznam da ima čak i zanimljivih predmeta, čak se i šumadijska nošnja može tamo nabaviti.
Sve je to lepo i korisno dok ima potrebe za njihovim proizvodima, ali i dalje mi nije jasno otkud ja na njihovoj mailing listi :twilight_zone:

Još malo da se nasmejem pred spavanje - ja + srpski koreni = :D

zagrevanje

Trenutno nemam inspiraciju za pisanje. Kad sam već upotrebila reč "trenutno", trebalo bi da objasnim da taj trenutak zapravo traje već nekoliko dana. Zbog prezauzetosti i ogromnog umora koji su naprasno okupirali moj život, nemam vremena da se posvetim nijednoj croativnoj tački u mom životu i imam utisak da po tom pitanju sve stoji. Na svu sreću, to stanje se bliži kraju, a do tad ću pokušati da probudim dobro znani osećaj u sebi i da se što bolje pripremim za Zagreb u zimskom izdanju :)

Zato, evo malo slika iz Zagreba tokom prethodne 3 zime, kao podsećanje na ono što me i ovog puta čeka :)

kad porastem biću audi A7

                                                     ovi ukrasi na jelci su mi užasno dosadni, promenite ihhh!

                                                                                      ali zato su srca divna <3

 

sv nikola, dan grada komiže :)

U poslednje vreme često se setim Komiže i mnooogo bih volela da odem tamo tokom ove mučne jeseni i zime koja sledi. A danas bih posebno želela da sam tamo jer se Komižani proslavljaju sv.Nikolu na veoma zanimvljiv način. Naime, svakog 6. decembra oni spaljuju žrtveni brod ispred crkve sv. Nikole :) Budući da je on zaštitnik moreplovaca, ribara i putnika, a ujedno i Komiže, ne čudi ovo žrtvovanje broda. Ne znam zašto, ali uvek mi je smešno kad to zamislim, i iako sam ateista, ovaj praznik na komiški način me oduševljava :) Za sad mi je taj događaj na listi stvari koje želim da vidim/doživim jednom u životu, a čak i preseljenje u najudaljeniji hrvatski grad od kopna mi deluje više nego primamljivo, samo kad bih imala tu priliku.

Što se tiče obreda spaljivanja broda, "kradem" snimak sa Youtubea, a što se tiče crkve sv. Nikole u Komiži, u nastavku sledi nekoliko slika taken by me ;) 

                                            

                                                  
   Lepi morski grade, srećan ti Tvoj dan! :)