kad sam umorna pa nema naslova

Danas mi je bio jedan od najboljih dana ikada u Zagrebu! Voljela bih da traje dulje, a kad već ne može, učinit ću sve da tako bude i narednih dana. Ono zbog čega mi je dan bio tako super sigurno nije lijepo vrijeme jer je danas bilo vjetrovito (sjevernjak, daj smiri se!). Čini se da je vjetar donio mnoga sniženja and I like it! Tko bi bio lud da ne iskoristi to?! Nisam luda za shoppingom, ali ovih se dana pretvaram u sebi neprepoznatljivu curu - tragam za mjestima na kojima ću ostaviti svoju ušteđevinu i za sad to radim jako mudro :) Upravo to me i veseli - u Tomićevoj (Fuliranje kod Uspinjače) sam kupila fenomenalnu knjigu Slobodni i kraljevski grad Zagreb za samo 70kn, olala! Jedva čekam da je počnem čitati, i već vidim temu novih postova :) Druga stvar koja me je oduševila je to što se može kupiti šećerna vuna u kantici, na tezgi u Bogovićevoj i to toplo preporučam svim slatkoljupcima! Tijekom dana sam se usudila otići na šišanje i budući da je to dobro prošlo, eto još jednog razloga za osmijeh na mom licu. Tko se ikad šišao u stranoj zemlji, razumijet će me. Uglavnom, cure iz salona d8 hair factory su baš prijatne, a masažno-vibrirajuća fotelja nad kojom vam peru kosu je... zanimljiva :D 
Naravno, da bi dan bio za 5, morala sam otići u Kraševu slastičarnicu i prejesti se standardno superukusne torte. Namjerno ne pišem koje, jer su sve s-a-v-r-š-e-n-e!

Upravo sam shvatila da još uvijek nisam otišla na Gornji grad i nemam pojma kako se to dogodilo! 

Sutra, tj. već danas, 29.12. je obljetnica Krležine smrti, pa idem na Mirogoj i u njegov stan, koji obožavam! Večeras sam otišla do knjižnice Bogdana Ogrizovića na praizvedbu (:D) dokumentarca o Krleži, ali kad sam stigla već je bila gužva i nisam mogla stajati. Šteta što sam propustila taj film, no nadam se da ću ga naći na netu, a i bar sam čula uvodnu riječ Predraga Matvejevića. 

E da, svakog dana trubači sviraju na Splavnici, a hladni Purgeri nikako da se opuste i zanjišu kukovima u ritmu zavodljive glazbe :thumbsdown: I presmiješno je vidjeti kako nijemo slušaju Nesanicu, Jovano Jovanke, Ederlezi... 

To bi bilo to dok se ne sjetim još nečega, a do tad, pa-pa!

zagreb ima isti pozivni... i isti šmek!

Dok pišem ovaj post, slušam na HRT1 emisiju o Prustovoj Potrazi za izgubljenim vremenom - divan spoj! Ja, pak, ne tragam za izgubljenim, već za vremenom koje nam tek dolazi. Da, i dalje mi se sve vrti oko Nove godine, a kako i ne bi kad nemam pojma gde ću i šta ću, a svuda oko mene je novogodišnja rasveta i plakati koji nas pozivaju na najluđu noć ili na besomučno trošenje para na sniženjima.
Što se tiče prazničnog ukrašavanja Zagreba, uglavnom je sve isto kao i ranijih godina - isti ukrasi na banderama na Trgu, iste lampice za manje ulice, isti dosadni ukrasi na jelkama... Jedina novost koja bode oči je nekakva mreža lampica u tri boje - crvena, bela i plava; samo grb fali. Kitsch, pfff. 
Zato je Britanac tu da popravi utisak - simpatičan "šator" pod kojim se osećate kao u dnevnoj sobi u koju je niotkud pala kabina za žičaru, a deda mraz vam je ispustio brdo knjiga spakovanih u zavežljaje od po nekoliko komada. Tu možete probati razne vrste rakija koje nisu bogznašta, ali uvek je lepo eksperimentisati.
Loš utisak večeri je dostava hrane - catering Tornado ili tako nekako. Nekakav pokušaj meksičke hrane na koji smo čekali nepunih sat vremena. Toliko loše da sam morala ovde da spomenem :D Ali dobro, sve je to škola, tako da odsad znam da Tornado treba izbegavati, osim ako ne želim nešto nalik meksičkom jelu, koje zapravi ni po izgledu ni po ukusu ne podseća na zadatu temu. Ali barem sam zahvalna što je išta radilo ovog 26.12., jer bih u suprotnom crkavala od gladi do prvog Meka, za koji sam se kasnije uverila da radi. 

Do sad sam provela čitava 3h u gradu, pa se nadam da ću sutra moći više da skitam i da tragam za lepim, ružnim, neobičnim, zapanjujućim i inim stvarima o kojima ću kasnije pisati. Ako ih ne nađem, moraću da ih izmislim :D

Još jedan zadatak za sutra je da smislim način kako da uploadujem nekih par slika od večeras, a to neće biti tako lako, budući da mi je tehnika kojom raspolažem prilično ograničena.

Odoh sad da se prisećam šta sam to zaboravila da pomenem u postu :)

tek je počelo!

Prvi sati mog hiljaditog boravka u Zagrebu protiču opušteno, bez žurbe i napetosti. Za početak nije loše :)
Naravno, nisam imala vremena da idem dalje od Glavnog kolodvora ka centru, tako da to ostavljam za nedeljno pre podne. Ipak, stigla sam da odem do Arena centra gde sam susrela prvu novinu - u KFCu nude mogućnost izbora valute kojom ćete platiti koristeći karticu - kune ili dinari, pitanje je sad! Ako sam dobro izračunala, treba se držati kuna, a shvatila sam i da je najbolje ne prilaziti KFCu sve dok postoji iole zdravija hrana. (Nije bilo nikakvih egzotičnih posledica! :D)
Potraga za zadovoljavajućom ponudom dočeka Nove godine još traje i za sad daje mršave rezultate, te sam na granici ludila koje podrazumeva da od drugih tražim preporuke! Ne smem dozvoliti da se to desi, jer kad je Zagreb u pitanju, ja sam neprikosnoveni izvor informacija! :))

Pesma koja mi je ulepšala put i koju dugo nisam čula, a onda se savršeno uklopila uz predeo prošaran snegom, negde iza Kutine :)

sledeća stanica - zagreb!

Jedan ekspres post, nešto između Zagrevanja i onoga što me čeka već za vikend :)
Posle više od 4 meseca, eto me opet tamo, u novim avanturama, kao i na starim, omiljenim mestima!
Uz Murakamijevu knjigu u torbi (on je za sad moj najčešći saputnik i ne znam šta ću da radim kad pročitam sve njegove knjige :vrištim:), za samo nekoliko sati sedam u voz - jedan jedini koji nam je ostao na relaciji BG-ZG...
Imam dosta planova za dalje istraživanje Zagreba, ali kad bolje razmislim, vremena je malo i ipak neću sve stići. Ono što nikako ne treba propustiti je film o Krleži - Serbus Krleža, u knjižnici Bogdana Ogrizovića, inače mojoj drugoj kući :)
Malo sam poludela s linkovima, pa idem sad dok nisam još neki okačila!

Ako sve bude kako treba, sledeći postovi bi trebalo da budu direktno iz Zagreba, a od toga me dele samo jedno kraće spavanje i divan doček na Glavnom kolodvoru :)

mala srpska prodavnica

Želim da se grohotno smejem mejlovima koje dobijam od Male srpske prodavnice, ali mi nekako na kraju bude žao pa smešak zadržim na uglovima usana. U tim mejlovima oni mi šalju trenutna sniženja, top ponude i tako to, a asortiman je krajnje egzotičan i prvenstveno namenjen ljudima iz dijaspore, onima koji su veći Srbi od braće iz matice. Kad bolje razmislim, poštujem to što ljudi žele da sačuvaju svoju kulturu makar bili i 10000km udaljeni od domovine, ali mi je jako smešno kad vidim ovako nešto u svom inboxu:

I opet pokušavam da se smejem, ali ne mogu jer u dubini duše nastojim da razumem da ima ljudi kojima je teško što nisu u Srbiji i da će im drvena figura četnika, keramička posuda za tečni sapun s printom Srbija ili mapa Srbije na sidru (niđe veze) bar na kratko zalečiti nostalgiju.
Moram da priznam da ima čak i zanimljivih predmeta, čak se i šumadijska nošnja može tamo nabaviti.
Sve je to lepo i korisno dok ima potrebe za njihovim proizvodima, ali i dalje mi nije jasno otkud ja na njihovoj mailing listi :twilight_zone:

Još malo da se nasmejem pred spavanje - ja + srpski koreni = :D

zagrevanje

Trenutno nemam inspiraciju za pisanje. Kad sam već upotrebila reč "trenutno", trebalo bi da objasnim da taj trenutak zapravo traje već nekoliko dana. Zbog prezauzetosti i ogromnog umora koji su naprasno okupirali moj život, nemam vremena da se posvetim nijednoj croativnoj tački u mom životu i imam utisak da po tom pitanju sve stoji. Na svu sreću, to stanje se bliži kraju, a do tad ću pokušati da probudim dobro znani osećaj u sebi i da se što bolje pripremim za Zagreb u zimskom izdanju :)

Zato, evo malo slika iz Zagreba tokom prethodne 3 zime, kao podsećanje na ono što me i ovog puta čeka :)

kad porastem biću audi A7

                                                     ovi ukrasi na jelci su mi užasno dosadni, promenite ihhh!

                                                                                      ali zato su srca divna <3

 

sv nikola, dan grada komiže :)

U poslednje vreme često se setim Komiže i mnooogo bih volela da odem tamo tokom ove mučne jeseni i zime koja sledi. A danas bih posebno želela da sam tamo jer se Komižani proslavljaju sv.Nikolu na veoma zanimvljiv način. Naime, svakog 6. decembra oni spaljuju žrtveni brod ispred crkve sv. Nikole :) Budući da je on zaštitnik moreplovaca, ribara i putnika, a ujedno i Komiže, ne čudi ovo žrtvovanje broda. Ne znam zašto, ali uvek mi je smešno kad to zamislim, i iako sam ateista, ovaj praznik na komiški način me oduševljava :) Za sad mi je taj događaj na listi stvari koje želim da vidim/doživim jednom u životu, a čak i preseljenje u najudaljeniji hrvatski grad od kopna mi deluje više nego primamljivo, samo kad bih imala tu priliku.

Što se tiče obreda spaljivanja broda, "kradem" snimak sa Youtubea, a što se tiče crkve sv. Nikole u Komiži, u nastavku sledi nekoliko slika taken by me ;) 

                                            

                                                  
   Lepi morski grade, srećan ti Tvoj dan! :)

okusi zagreb(a)

Hmm, čini mi se da je ovo najukusniji post do sada! Počela sam da se prisećam svega što volim da jedem/pijem u Zagrebu, a da toga nema u Beogradu. Nisu u pitanju nikakve tradicionalne delicije, već uobičajeni proizvodi koji se mogu naći na rafovima većine prodavnica. Doduše, ima i nekih stvarčica iz pekara i poslastičarnica, ali idem redom...

Ono zbog čega sam uopšte počela da razmišljam o ovoj temi je...

      ...Zdenka sirni namaz s čokoladom! Ovaj spoj kod mnogih izaziva antipatije, a meni je baš prijatan i super je što ne mogu mnogo da ga pojedem, pa nema opasnosti od prežderavanja :)

Kad sam već kod slatkog, nema šanse da preskočim kraljicu torti...

                    ...bajaderu iz Kraševe poslastičarnice! Iako parče deluje malo, prežderavanje je nezaobilazno, ali ne žalim, jer je ovo prosto savršeno! Kao, uostalom, i sve drugo na ovom mestu. To su najkvalitetnije torte koje sam jela i definitivno su broj 1 u toj kategoriji :)

       Još jedan poslastica koja nam dolazi iz Kraša, moja omiljena čokoladica je...

sretan čoksić!

        
    ...kao što piše, Čoksa s lješnjakom! Nisam sigurna ima li je ipak kod nas, ali u Zagrebu ne mogu bez nje :) A najveće oduševljenje je nastupilo kad sam našla malo pakovanje u Županji za 1kn! :D Kad mi se ne jede ništa normalno i konkretno, a želudac se grči od gladi, ovo mi je užina, ručak... :)

         Od ovih slatkiša se obavezno ožedni, pa je tako došao red na sok, i to ne bilo koji već...

             ...Juciy marelica! Pišući ovo, shvatam koliko ovo je ovo smešno onima kojima je Juicy dostupan, i znam da je to samo sok, ali eto, šta ću kad ga kod nas nema :/ 

         Što se slanih stvari tiče, evo jedne koja možda nije najbolja, ali ja je volim, a to su...

         ...Ledo štrukle! Sa onog kioska u pothodniku. Sigurno ima boljih, ali ove su mi jako simpatične, valjda zato što ih lepo spakuju i ima više varijanti :) I da, s nazivom ovog jela sam u svađi, nikako da naučim kako se ispravno kaže i kako se menja po padežima :stidim se:

   Sva sreća što se Mlinar nalazi na skoro svakom koraku pa mogu lako da nađem...

        ...Zagrebački sendvič! Koliko volim Kraševu bajaderu, otprilike toliko volim i ovaj sendvič, samo kad lepinja nije suva, a to je nažalost čest slučaj. Treba im skrenuti pažnju na to! :odvažna:
         Za pekare Dinara nemam sliku jer imaju mnogo dobrih proizvoda, ali svakako moram da je pomenem jer je najbolja :)

Ah da, pre nego što zaključim ovu listu, na stub srama moram da stavim nejestive sendviče American donut. Na početku mog boravka u Zagrebu sam najčešće njih jela jer ih ima svuda i tada još uvek nisam znala gde se može dobro jesti. Mučila sam se s ovim sendvičima, ali zanimljivo je to da mi u samom American donutu nisu tako grozni kao što su mi u ostalim fast food mestima gde se prodaju.

odlični za izbegavanje

                           Za kraj sam ostavila kraljicu...

da ne bih kršila autorska prava, morala sam ovako da se snađem

                  ...Medicu! :) Ovu sam otkrila u Alcatrazu i mislim da je najbolja na svetu! Istrani bi me sigurno uveravali da nije tako, ali ja bolju od ove nisam našla :) Uzdravlje!


I... naravno da u Beogradu takođe ima mnogo dobre hrane i pića i svega ostalog, ali pošto najviše volim da pišem o Zagrebu, tako je i ovaj post posvećen njemu :) I da, nažalost, u Zagrebu nikad neću naći pravu pljeskavicu...
P.S. Nadam se da ću ovaj post jednog dana dopuniti tradicionalnim jelima zagrebačkog kraja, ali kako ih ne poznajem ni 5%, za sad ostajem rob velikih proizvođača.

super-klapa na eurosongu

Na Evroviziji 2013. Hrvatsku će predstavljati tzv. super-klapa, sastavljena od najboljih klapskih pevača. Jedva čekam da vidim ko će činiti tu super-klapu, i ne sumnjam da će biti zaista kvalitetna. Već sad mogu reći da imam favorita, mada se nadam da ni Srbija neće biti loša. HRT je tek objavio poziv i ima još dosta vremena do proglašenja predstavnika, ali za dobru muziku nikad nije ni kasno ni rano, i zato me ništa ne sprečava u uživanju uz omiljene klape, makar to bilo i u 6 ujutru, kao sad. Nakon napornog radnog dana, ovo dođe kao melem za dušu :)
Ispod teksta sam smestila meni najdraže klapske pesme (ujedno i najpoznatije), da svi zajedno uživamo :)

ukidaju se vozovi BG-ZG...

Danas sam saznala da Železnice Srbije najverovatnije ukidaju 3 voza za Zagreb, tako da ostaje samo jedan, onaj koji ide do Ciriha. Jedan voz dnevno, tuga. Više neće biti kombinacija i smišljanja kojim je najbolje otići, a u nekim slučajevima će bus biti jedino rešenje :( Buhuhuhuhu... 
Di će im duša?! 
Već zamišljam situaciju koja nas uskoro čeka, jer praznici nam stižu, praznici nam stižu... (zvuči poznato? :))  >>>>>>>
Hahaha, neće ta kompozicija biti ovako šarena, već puna putnika i, opet- jedna jedina. Ah, ne mogu to nikako da prežalim!
Koliko samo volim putovanje vozom, dokazuje i slika moje kolekcije karata koja broji (bez onih negde zaturenih) oko 17600 km (što bi bilo BG-NY + BG-LA).
Evo linka ka toj nesrećnoj vesti, ali čekam još da je objave ŽS i HŽ, a do tad - ne verujem i nadam se!
Upravo nađoh i zvanično saopštenje :((

                                                                            dobar dan, karte na pregled...

ulične svjetiljke

Početkom avgusta, na samom kraju mog letnjeg boravka u Zagrebu, imala sam priliku, a mogu reći i čast da popričam sa čovekom koji veći deo dana provodi na ulici, prodajući časopis Ulične svjetiljke i tragajući za dobrim dušama. Tužno je reći da je on beskućnik, zapravo to i nije, budući da ima nekakav sobičak u potkrovlju. Pre bi se moglo reći da on radi na ulicama Zagreba, da živi živote prolaznika i retkim srećnicima koji će popričati s njim, unosi život u njihovu svakodnevicu. Retko plemenito biće, koji živi u uslovima koje sigurno nije zaslužio, gospodin .... će vas sigurno očarati svojom vedrinom i dobrotom. Kad mi je ispričao deo svoje teške životne priče, nisam mogla da ostanem ravnodušna. Radio je kao scenograf u jednom pozorištu u Sarajevu, a ni slutio nije da će se daske pod njegovim nogama urušiti i da će propasti kroz scenu zvanu život. Tako bih mogla da opišem njegov život, sačuvavši ostatak priče za sebe. U svim nedaćama koje su ga zadesile, uspeo je da sa sobom ponese plemenitost, strpljenje i razumevanje, a to nastavlja da širi među ljudima po Zagrebu koji će ga udostojiti pogleda i nekoliko minuta svog vremena. On nigde ne žuri, ima sve vreme ovog sveta. I tu je on u velikoj prednosti na užurbani svet - ako je vreme novac, on ga ima napretek, iako zapravo u džepu ima nekoliko kuna koje je zaradio prodajući časopis. I ne očajava na sav glas, ne traži sažaljenje. To treba da nam bude lekcija i kad je naš život u pitanju, i kad su beskućnici u pitanju - svi smo u istom sosu zvanom život, samo je razlika u začinima. Recept se uglavnom nije promenio već vekovima. Dobro nam je poznata anegdota u kojoj su Diogena upitali šta radi u sred dana sa fenjerom u ruci, a on odgovara: "Tražim čoveka". A ja sam, našavši Ulične svjetiljke, našla čoveka. I verujem da ih ima još, i da ćete ih naći tamo gde najmanje očekujete.
I svakako, ne zaboravite kupiti Ulične svjetiljke (u nekoliko gradova širom Hrvatske) ili Lice ulice (u Beogradu) i učinite dobro delo za sebe i druge; meni to svaki put ulepša dan :)

Više o samom projektu može se naći ovde

                                                            beograd i zagreb, humanost na delu

od A do Š kroz Beograd i Zagreb

Rešila sam da se danas malo poigram s azbukom i pojmovima koji me asociraju na Beograd i Zagreb, a kako sam sve više o tome razmišljala, napokon sam odlučila da napišem samo one pojmove koji mi odmah padnu na pamet za određeno slovo. Ako nemam nikakvu asocijaciju - nikom ništa, taj grad ostaje bez boda i na kraju ću videti koji je pobedio :) Pa, neka pretresanje mojih vijuga počne :)

                    BEOGRAD                                                                                    ZAGREB

A          Ada Ciganlija                                                                       Alcatraz (bar)

B            Blokovi                                                                             Britanski trg

V            Veliko ratno ostrvo                                                             Vincek

G            Gazela                                                                               Gornji Grad

D            Dunav                                                                                Dolac

Đ            Đilas

E        

Ž            Ž! u Beogradu                                                                    Ž! u Zagrebu

Z            Znak pitanja                                                                      ZET

I                                                                                                     Ilica

J                                                                                                    Jarun

K          Kalemegdan                                                                         Kino Europa

L           Lale (na Trgu)                                                                      Lisinski

LJ          Ljubav                                                                               Ljubav

M          Manjež                                                                                Mirogoj

N           Novi Beograd                                                                      "Nama"

NJ

O                                                                                                    Oktogon

P          Pobednik                                                                             Pantovčak

R         Robne kuće                                                                          Ribnjak

S          Skalar                                                                                 Sljeme

T          Trg Republike                                                                      Tuškanac

Ć 

U          Ušće (Save u Dunav)                                                            Uspinjača

F          Fontana

H         Hipodrom                                                                            HNK

C         Cvetni trg                                                                            Cvjetno naselje

Č         Čekaonica                                                                            Čvenk

DŽ                                                                                                  "Džamija"

Š        Šlep (u Zemunu)                                                                      Šenoa


Zahvaljujući ovoj igrici, shvatam koliko oba grada volim, ali i koliko jeeedva čekam da vidim sve pobrojano u Zagrebu :)

 23:25 - trenutni rezultat, ali to mi na kraju i ne znači, važno je samo u svakom mestu naći neki svoj kutak, kao što sam ja to uradila :)

radio na zahtjev

Već dugo sam oduševljena mogućnošću da na sajtu HRTa slušam radio emisije koje su nedavno emitovane, pa čak i da kopam po arhivi i nađem i nekoliko meseci stare emisije. Tamo se nalazi, samo za moja interesovanja, već dvocifren broj emisija koje s vremena na vreme slušam i moram da pohvalim inicijativu uredništva. Prvo, što imaju zaista kvalitetan program, a drugo, što nam omogućuju da ga čujemo/skinemo i preko neta. Emisije su odlične i onda kad vam zatreba brza doza kulture, zanimljivih informacija, prosvećenja :D, kada želite da se pročistite i zaboravite na 24 sata, index.hr i sl. Ako poštujete svoje vreme, uši i želju za novim saznanjima, ovde ćete sigurno naći (gotovo) sve što vam treba. Dobro je i za treniranje koncentracije, jer u današnje vreme retko ko uspe da održi pažnju ako nema primamljivih fotografija, zabavnih animacija i ostalih dodataka. Istina, to ponekad, bar meni, zna da bude dosadno i zamorno, i neretko mi se dešava da zaspim slušajući, recimo, Povijest četvrtkom. A u tom se slučaju najlepše spava, provereno :) Samo ne treba zaboraviti kasnije nadoknaditi propušteno, tj. prespavano :)

Tema je nebrojeno mnogo, i skoro svaka emisija će ponuditi bar jedno zanimljivo izdanje. Ako vas zanimaju kultura, umetnost, istorija, astronomija, prirodne/društvene nauke, tekuće teme i još mnogo toga (tračevi i ostale žutoštamparske teme se ovde ne gaje, nemojte brinuti), slobodno zakoračite u svet odličnih i, ponekad, nesvakidašnjih informacija na http://rnz.hrt.hr/index.php
Jednom kad odete tamo, shvatićete zašto mi je uvek otvoren tab s tom adresom :) I nekako je sve lakše kad znate da postoje neki ljudi koji i dalje cene prave stvari i rade na našem širenju vidika... :)

Evo mojih omiljenih emisija, koje nažalost trenutno ne stižem da preslušam, a uz to se uvek nađe još neka sa nekom zanimljivom temom, pa se nadam da će sve one stići na red...

Na 1.programu, moji favoriti su:

Govorimo hrvatski
Između redaka
Katapultura
Kulturni kolokvij
Kutija slova
Lica i sjene
Otvorena srijeda
Pod reflektorima
Povijest četvrtkom
Putnici kroz vrijeme

A na 3.programu najviše slušam:

Baština, mi i svijet
Hrvatski identitet
Ogledi i rasprave

I evo još jednog saveta: skinite par emisija, svakog dana jednu bacite na MP3 (to je otprilike umesto 10 pesama koje već znate napamet i verovatno ste ih već 100 puta čuli) i promene će se brzo osetiti :)

riječ dana ili sramota za HJP

Kad god hoću da proverim kako se ispravno kaže neka reč na hrvatskom, ili nešto više da saznam o njoj, bez razmišljanja, pa čak i instinktivno odem na HJP i uglavnom tamo nađem sve što mi treba. Nekad se desi da nađem i ono o čemu nisam razmišljala, što me u tom trenutku ne zanima, ali ipak je korisno. Tako bi i rubrika "riječ dana" trebalo da bude korisna, a valjda je zamišljeno da izbace tako neku random reč i navedu nas da o njoj saznamo više, kako kaže link koji vodi do natuknice. Danas je to, nekim čudnim slučajem, reč...

                                                                           preklati. poučno, nema šta.

Sad mi je žao što više ne koristim FB, što nemam nalog na Twitteru niti ostalim društvenim mrežama jer bih ovo sa zadovoljstvom proširila. Neka za sad počiva barem na blogu, a autorima ove rubrike želim da sledeći put razmisle o čemu pišu.

vikend hrvatske pop kulture = zagreb na službenom putu

Weeeeeeee! Tako sam odreagovala (doduše, u sebi, jer sam bila u autobusu) kad sam videla najavu za vikend hrvatske pop kulture! Ovo doba godine mi već tradicionalno miriše na slične događaje, i baš kad sam počela da se pitam da li će i ove godine biti tako nešto, nađem divnu vest :) Tek sad sam videla da kasnim nekih 5 dana, ali to je cena izbegavanja društvenih mreža :D 
I tako se za ovaj vikend spremam da gledam neke hrvatske filmove (od kojih ne očekujem mnogo, ali ko zna, možda se pozitivno iznenadim), od kojih se najviše radujem Zagrebačkim pričama 1; za večernji provod, tu su koncerti St!llnessa i Cinkuša, koje ću tek videti, mislim da mi nisu poznati. I svakako, predstavljanje ZFFa, koji sam na blogu već pominjala - to nikako neću propustiti! Jedino mi je malo krivo što program nije bogatiji - mnogo je filmova, malo književnosti, a sa savremenom književnom scenom bi svašta dobro moglo da se izvede; ima tu mesta i za neku dobru predstavu, mada sam uverena da ništa ne bi moglo da nadmaši Kurbašinu izvedbu Ispita savjesti od pre dve godine :) Nema veze, i sa ovakvim programom, ovaj vikend hrvatske pop kulture ima jednog sigurnog posetioca ;)

I evo malo promo materijala :)

croativni vikend

Prošli vikend mi je bio croativan, budući da mi je u posjet došla Živčana&Luda, kojoj je ovo bio 1,5. dolazak u Beograd. To me je jako veselilo jer sam očekivala lud provod s njom. Nažalost, još jednom se pokazalo da ja NE znam da izađem u Beogradu (mada ni u Zagrebu ne prolazim ništa bolje) i od noćnog života je vidjela jedino noćni autobus :D Nadam se da mi to neće zamjeriti, a i znala je s kim ima posla :)
Vrijeme nas također nije poslužilo, i činilo se da se Beograd baš potrudio da iznese sve svoje sivilo pred goste. Zato nije ni bilo pametno slikati se, te to ostavljamo za drugi put.
Riječi koje su obilježile njen kratki boravak su svakako pirinač i šargarepa (u linkovima su date hrvatske inačice tih riječi, da se svi mogu snaći :D).
Kako je hladnoća ubila pola života u meni, nisam joj pokazala puno stvari, ali drago mi je što smo otišle do Kuće cveća, koja je nije ostavila ravnodušnom. Da smo imale više vremena i ponešto materijala, možda bismo čak i napravile štafetu, inspirirane brojnim štafetama koje su se ondje mogle vidjeti :)
Moja je gošća isprobala sve vrste javnog prijevoza - i najnoviji španjolski tramvaj, i autobus u kome će uskoro biti hladnije nego vani, i trolu koja je divna i topla i koju smo jedva napustile. Mislim da joj je sve to prilično pomoglo u usporedbi Beograda i Zagreba, a njen sud o tome još uvijek čekam.
Iako je Beograd poznat po ludom noćnom provodu, kao što ranije rekoh, nisam joj dala priliku da se uvjeri u to, ali nijedan tulum na koji smo mogle otići ne bih mijenjala za večer provedenu u jednom kafiću, gdje sam sjetno gledala njezin index gušeći se u gustom dimu. Niti bih mijenjala za simulacije ispita za C2 iz hrvatskog i nabrajanje svih postojećih i izmišljanje nepostojećih hrvatskih županija, kao i iskopavanje arhaičnih hrvatskih riječi i izraza, meni tako dragih :D

Pa, do sljedećeg puta, boook!

raskorak

Granice se šire, prostori se šire... samo se ja skupljam. U sebe. Povlačim se i usisavam dušu, deo po deo. Kao Lego kockice. Onda će jednog dana nastati Legoland moje duše, mog života, postaću nekad nekome mnogo važna i cenjena, pa ću postati atrakcija baš kao Legoland. Mada ne želim da neko profitira na meni. U tom slučaju bih se namerno srušila i vratila sebi svaki ukradeni deo, svaki delić duše, svaku Lego kockicu. A onda bih ih sklopila na čudan način, tako da one postanu zle mašine koje će pojesti svakog pred sobom.

Granice se i dalje šire, što više kucam, sve je lakše. Uz kucanje je sve lakše. I uz čitanje. Kada nemam šta dobro da čitam, uvek se vratim textovima svojim, ličnim i sopstvenim, ponekad i intimnim. Dok kucam, ja čitam. Čitajući, bežimo. Bežimo u drugi svet, u drugi život. U Legoland. Stapamo se sa drugim Lego kockicama, pronalazimo ih u raznim bojama i veličinama, za koje nismo ni znali da postoje. Valjda zato što nam u katalogu to nisu opisali. Ili su to zastareli modeli. A mi smo ispred svog vremena. Do raskoraka lako dolazi. Raskorak je kao korak, samo što je rasparčan, kao kad rastavimo nešto, neki sklop, pa onda ne umemo da sastavimo. Biti u raskoraku sa nečim je kao da smo zatvorenih očiju sklapali Rubikovu kocku. Ili preskočili nekoliko trulih dasaka na drvenim mostiću a upali tamo gde smo se najmanje nadali. Bitno je ne biti u raskoraku sa samim sobom, pratiti tu prokletu džukelu gde god da krene, ne ispuštati je iz vida i ponekad se suočiti s njom u ogledalu. Čisto da zamislite kako vas drugi vide.

                                                                                         Zagreb, mart 2010.

motiv grada u hrvatskoj književnosti

Danas mi se piše malo o motivu grada u hrvatskoj književnosti. Kako volim čitati priče smještene u gradovima, a nisam još uvijek ekspert za hrvatsku književnost, reći ću samo riječ-dvije o ovoj temi.

Da bi se stiglo do motiva grada u književnosti, treba krenuti od sela. U književnosti nalazimo odraz društva, a budući da se društvo počelo razvijati na selu, da bi se kasnije prebacilo u grad, tako i književne avanture započinju u istom okruženju. To je trajalo i trajalo, i normalno, prvo je došlo do raslojavanja na selu. Prva se društvena raslojavanja u hrvatskoj književnosti najbolje opažaju u djelu Ante Kovačića - U registraturi. Također, tu vidimo i odlazak iz sela u grad, koji ne prolazi baš najbolje po junaka, Ivicu Kičmanovića. Moglo bi se reći da je ovaj roman, uz Šenoinu Seljačku bunu, najznačajniji hrvatski roman XIX. stoljeća, i svakako, pripada realizmu. No, kako tema mog posta nije U registraturi, neću dalje pisati o njemu. To je tek uvod. 
U drugoj polovici XIX. stoljeća primjetno je uvođenje grada u književnost, ako ne računamo Dubrovnik koji se već ranije pojavio. Naime, treba sačekati Šenou, u čijim će djelima grad prvi put ostaviti velike tragove. Šenoa je rođen u Zagrebu, te stoga ne čudi što je taj grad obilježio njegovo cjelokupno djelo. Ne govori on samo o životu u Zagrebu i okolici, on suprotstavlja selo i grad, uspoređujući život i navike u jednom i drugom. Njegovo je djelo prožeto problemima socijalne, političke i etičke prirode, koji jednako pogađaju stanovnike grada i sela. Zahvaljujući njemu, nisu nastali samo književni likovi vrijedni pamćenja, već je nastao i spomenik (kip?) Dori Krupićevoj, ugrađen u Kamenita vrata, čemu se ni sam pisac nije nadao.

Čest je slučaj da junaci osjete nelagodu nakon dolaska u grad, možda čak i urbanofobiju, koju zamijeni fascinacija istim prostorom, što nije neočekivano imajući u vidu mogućnosti koje grad pruža - bogat kulturni život i mnoga druga zadovoljstva koja monoton život na selu ne nudi. Nelagoda dolazi otuda što je grad često percipiran kao mjesto otuđenja, a ona se i vraća nakon nekog perioda fascinacije. Tako se junak nalazi u krugu nelagoda-fascinacija-nelagoda. Fasciniranost gradom se zato rijetko javlja i ima je tek kod nekih ekspresionista.
Zagreb, Beč, Pečuh ili Graz - u te se gradove odlazilo radi školovanja, pa su upravo ta središta europske kulture ujedno i mjesta u kojima junak iz provincije prvi put dolazi u doticaj s gradskom sredinom.

Prvi pravi urbani roman je Kiklop, Ranka Marinkovića, jer u njemu grad nije samo poprište zbivanja, već on djeluje i na samu strukturu djela - tu imamo perspektivu života na ulici (koja je, po mom mišljenju, maestralno predstavljena), kao i hodajuću perspektivu likova koji doživljavaju grad, a koje i mi doživljavamo kao deo grada. 

Na kraju, možemo zaključiti da su najautentičniji pisci Zagreba (i o Zagrebu) Šenoa, Matoš, Krleža i Zagorka (uskoro više o njima), a dodala bih i da sasvim zasluženo imaju svaki svoj spomenik na najljepšim mjestima Zagreba :) Ono što im je zajedničko, to je dojam da su oni dobri duhovi Zagreba koji nas vode kroz grad, otkrivaju nam njegove tajne i čine da se osjećamo kao da mu pripadamo...