zagrebačka NEkultura

Možda naslov zvuči kao oksimoron pošto smo svi navikli na izraz "zagrebačka kultura", ali danas sam postala sigurna da i ovaj naslov može biti tačan. Naime, jako me je povredilo ponašanje ljudi u prevozu u poslednjih par dana - bez imalo osećaja za svet oko sebe i bilo kakve uljudnosti i empatije sede kao zalepljeni za sedišta, da mi se čini da ih ni sudar ne bi izbacio odande. Narodski rečeno, jebe im se za to da li je pored njih neka trudnica ili starija osoba, oni imaju svoj cilj, a to je da zauzmu to prokleto mesto i da se ne maknu ni po cenu časti. Ne znam gde je nestala ljudskost i da li je u takvim stvorenjima tako nešto ikad postojalo, ne znam kako ih nije sramota da se tako bezobzirno ponašaju, tako grozno da me nateraju da se zapitam da li su žene sa stomakom neka niža vrsta vredna zaobilaženja i ničega drugog. Još žalije mi je kad se setim koliko mi je ljudi iz Beograda govorilo kako misle da su Hrvati hladni, a ja ih hiljadu puta uveravala da nije stvarno tako. Trudim se da izbegavam generalizacije, ali u ovom slučaju jedan ogroman broj ništavnih jedinki daje pravu sliku društva. Nezainteresovani za tuđe muke, sklanjanju pogled od onih kojima je makar i tako sićušna pomoć potrebna, verovatno i od samih sebe sklanjaju pogled, stideći se svog odraza u ogledalu. 
Svaka čast onima koji se izdvajaju iz opisane ljigave mase, i nadam se da će ta vrsta ljudi jednog dana ipak preovladati i svoje potomke naučiti uljudnom ponašanju. A ovi drugi... pa, biće tema mog bloga i to je to, a samo oni znaju zašto su tako jadni...