zagreb za plići džep

Bilo da vam je kreditnu karticu rastrgao pas u parku, bilo da ne želite da trošite mnogo para ili ste jednostavno nepopravljivo škrti prema sebi, imam par saveta gde, šta i kako možete da radite u Zagrebu a da vaš novčanik to preterano ne oseti!
Da je Zagreb bezobrazno skup grad nije samo moj utisak, već su to zaključili i mnogi studenti iz raznih delova Evrope. Dok sam imala stipendiju sve je bilo lako i nisam se obazirala na cene, ali kada su se sve zalihe novca istrošile a ja nastavila da boravim tamo, morala sam da počnem da vodim računa o finansijama i tu je počela glavobolja... Zapravo, nikako da se pomirim sama sa sobom, večito sam u zavadi kad treba sebi da objasnim šta je tamo zapravo toliko skupo. Onda mi prvo na pamet padnu cene u kafićima i bonovi za mobilni. Posle toga se setim i čokoladica u prodavnicama, i svega i svačega u pekarama... i shvatim da spisak može biti duži nego što sam mislila. Zato se što pre setim i onih povoljnijih stvari i bude mi lakše :)

Pa da počnem s hranom, jer mi je ona najbitnija :D

***Kad sam prvi put došla u Zagreb, na jednodnevni izlet, čini mi  se da nisam videla nijednu pekaru ili bilo šta slično gde se može kupiti neka gotova hrana. Trebalo mi je zapravo samo par dana da otkrijem gde i šta mogu da jedem. Sasvim slučajno sam otkrila ćevabdžinicu Antonio na Kvatriću gde jedem malu porciju ćevapa za 12kn koja mi je sasvim dovoljna, a dok se spremaju iskoristim priliku i da prelistam novine (tako ćevapi ispadnu 5kn, kad oduzmemo onih 7 za novine :D).
Ako biste ipak neku restoransku a opuštenu varijantu, od sveg srca preporučujem Leonardo, između katedrale i Tkalčićeve (u Skalinskoj). Nalazi se na fenomenalnom mestu, imaju super hranu po više nego povoljnim cenama. Još nigde nisam našla picu za 20-23kn! Pasta, rižoto i piletina su takođe prste da poližeš, i neretko se više isplati jesti tamo nego spremati nešto kod kuće. Letnja bašta i stranci za većinom stolova stvaraju baš lep i prijatan utisak.
Pre samo desetak dana sam otkrila Mikinu klet u Tkalčićevoj, gde nude svakog dana osim nedeljom dnevni meni za 25-30kn, pa ako želite neka jušna, domaća jela, ovo je pravi izbor :) Žao mi je što sam tako kasno otkrila ovo simpatično mesto, ali sad znam za idući put...***

E, kad smo se najeli, možemo da se posvetimo kulturi, a posebno ako je prva sreda u mesecu. Tad je ulaz u Muzej suvremene umjetnosti besplatan. Arheološki muzej možete obići takođe besplatno, ali svake 1. nedelje u mesecu. Za ostale muzeje ne znam, ali ovi podaci mogu da posluže kao ideja za dalje istraživanje, mada ni ulaznice nisu skupe i nije strašno ni ako se plate. A kad je toplo i zaželite se hlada i zelenila, skoknite do Botaničkog vrta, tamo je ulaz besplatan. Nekako mi se desilo da tamo još nisam otišla, ali sledeći put ću to ispraviti :)
Dok sam sinoć pripremala post, nekim čudom sam zaboravila da dodam Maksimir koji može biti dobar izbor za šetnju, ali i za zabavu i rekreaciju. Oduševljava me metalna konstrukcija, kao velika penjalica, koja mi se, kad sam je prvi put videla, činila neosvojivo. A kad sam se usudila da joj priđem, shvatila sam da nije toliko strašno, a uz fotoaparat može biti još zanimljivija. Moguća je da doživitie i krizu identiteta na njoj, jer kad vidite slike na kojima visite s neke od mnogobrojnih prečki, zapitate se da li ste čovek ili majmun :D Divno otkriće na Maksimiru mu je bilo i jezero na kome može da se vesla u čamcima koji se iznajmljuju za nešto malo para.

Kad smo već kod kulture, koliko sam primetila, ulaz na festivale u Kinu Europa je često free, a tamo uvek puštaju dobre filmove i to svakako treba iskoristiti. Isto važi i za ZagrebDox, mada se on nedavno završio i treba čekati iduću godinu. 
Dobrih dešavanja ima i u Booksi, a i Književni petak u Gradskoj knjižnici nekad ima baš dobre i zanimljive teme. Jedan od mojih favorita je knjižnica i čitaonica Bogdana Ogrizovića na Cvjetnom trgu, u kojoj često (= skoro svakog dana) ima raznih predavanja, predstavljanja knjiga i druženja s piscima.

Biti u Zagrebu a ne otići do Mirogoja je prava šteta, zato odmah posle posete Katedrali krenite par metara udesno i busom koji vozi da Krematorija (khm, zanimljiv naziv poslednje stanice) vrlo brzo ćete se naći pred arkadama ovog impozantnog zdanja. 

Za sad još nije izmišljen način da se bude u kontaktu s mrtvima pa na Mirogoju nećete naći interakciju, ali zato ako poželite kontakt preko interneta sa živima, dobar WiFi se može naći na Cvjetnom trgu, iz Apple storea, i u/ispred McDonald's-a u Jurišićevoj. Nikakav passcode nije potreban, živela sloboda!

***Moram da napomenem da ovo nikako nisu naručene reklame, već spominjem mesta koja stvarno volim i koja je vredno posetiti :)

ko o čemu...

Možda se samo čini da sam zapostavila blog, ali ja stalno mislim na njega, što je dokaz da ga ipak nisam zapostavila :) Samo je otišao u drugi plan jer nikako da sredim misli i shvatim o čemu želim da pišem sledeći post. Imam ideju, ali me malo mrzi da je ostvarim, a i vreme leti pa nisam ni svesna koliko je već prošlo od prošlog posta. Ono što je najbitnije je da sam jednako croativna kao i uvek, u to nema sumnje! 
Na fb profilu sam imala neke iskrice koje nažalost ne mogu nazvati ni raspravama, vezane za pitanje mog srpstva i identiteta i tu sam već bila na ivici da puknem i da izbrišem sve one koji me nerviraju. A onda sam odlučila da je bolje da ti fb prijatelji to sami učine, tako je slađe :) Ipak ne mogu oni mene da iznerviraju onoliko koliko ja njih mogu! Stvarno ne vidim problem u navijanju za hrvatsku reprezentaciju, u postavljanju raznih linkova vezanih za Hrvatsku i sl. Ni njima niko ne zamera kad nas truju nekim pravoslavnim slikama, patetičnim citatima i ostalim iritantnim stvarima, pa ne znam zašto ja ne bih mogla da kačim stvari koje spadaju u sferu mog interesovanja. Kao što rekoh pre neki dan, osećam se kao gay crnac na Balkanu. I neću ni da se foliram da mi je kao krivo što ne sledim stope srpstva i srpske tradicije, takva sam kakva jesam i jako mi je drago zbog toga! Ne radim ništa protiv zemlje u kojoj sam rođena i u kojoj živim, i to je dovoljno od mene. A oni neka se zapitaju po čemu su to bolji od mene. 


I evo slike koja pokazuje koliko verujem u to da sam na dobrom putu i da treba da sledim ono croativno što osećam u sebi :D

još jednom o tekmi

U početku sam jedva čekala ovu utakmicu, jako sam želela da odem na Maksimir i već sam pričala/pisala o tome, i kako ću navijati za Hrvatsku... Međutim, posle skoro mesec dana provedenih u Zagrebu (sve do juče), i sve te atmosfere koju neumorno stvaraju, prvo su mi dosadili, a onda sam se u jednom trenutku zamislila i rastužila. Došlo je do toga da igramo jedni protiv drugih (nebitno ko je "mi", ko su oni drugi), umesto da igramo kao jedna reprezentacija protiv neke sasvim druge... Setila sam se kako smo nekad bili jaki na mnogim poljima, a sad smo svi rascepkane zemlje-luzeri koje ponekad negde zablistaju, ali bez neke posebne tradicije i stabilnosti. Tako je moja euforija naglo splasnula, i to najviše zahvaljujući hrvatskim medijima koji prave nekakav rat, najavljuju novi hrvatski praznik i pridaju preeeviše pažnje svemu ovome. Istina, nije ovo bila kakva tekma, ne igra se npr. protiv Solomonskih ostrva i razumem da donekle postoji potreba za ovolikom histerijom, ali po mojim kriterijumima granica dobrog ukusa je pređena... 

Ipak ostajem pri tome da navijam za Hrvatsku i jedva čekam da počne tekma, jer: a) toliko sam je čekala, b) time prestaje opšta ludnica u medijima, c) eto situacije u kojoj ćemo videti spoj dve reprezentacije koje su u drugim okolnostima i srećnijim vremenima mogle biti jedna!

A sad odoh da se kladim, kupim kokice i sok i... uživam! :))

5 godina zagrebačkim ulicama...

Kako kaže zaglavlje mog bloga, "Jednom sam otišla u Zagreb. I odlučila da ću mu se vratiti, štaviše, da ću živeti tamo neko vreme." E to "jednom" se desilo upravo na današnji dan, pre 5 godina! Tananana! :) Čini mi se da je ovaj dan uvek lep, a evo i sad kroz prozor vidim da je sunčano i da se sneg još nije otopio. 
Ovo je još jedan veliki dan za mene i obožavam mart jer u njemu imam čak 3 takva dana, sve same prekretnice u mom životu :) I drago mi je što Zagreb vidi koliko mi ovaj 15.3. znači, pa se uvek potrudi da bude lepo vreme!
Za tih 5 godina se mnogo toga promenilo u mom životu (kao i u svačijem), ali jedna stvar je od tog dana ista i ta misao me ne napušta - koliko volim Zagreb i kako moram (opet) da budem njegov stanovnik. Od tada sam i naučila mnogo toga - i ono najbitnije, gde jesti. Kad sam došla na taj jednodnevni izlet, nisam videla nijednu pekaru, nijedno mesto gde se može nešto pojesti a da nije neki restoran. Slična bitka se vodila i na polju menjačnica, ali upornošću i stalnim njuškanjem po gradu sve se to brzo nauči. Od osnovnog tečaja preživljavanja sam dosta uznapredovala, pa tako sad znam gde ću pojesti dobre ćevape za samo 12kn, gde ću pojesti savršen klipić sa špekom ili gde sigurno neću ništa jesti; a ako mi za to zatrebaju kune koje još nisam pretvorila iz eura, znam gde ću naći naći menjačnice, do kad rade i da poštu za takve stvari treba izbegavati.
Sad se setih kako taj prvi put nisam smela da uđem u tramvaj, a sad znam sve stanice i rute, pa i to da se 15icom ide gore da bi se došlo u Dolje :)
Tokom ovih 5 godina (tačnije 6 ili 7 otkad je počela), moja croativnost je ojačala i otkrila sam šta zaista želim, bar kad su studiji i mesto stanovanja u pitanju. Ovde sam se i ogromno zaljubila i brzo stekla brdo vrednih uspomena, a sve to zahvaljujući ovom divnom datumu koji je, poput butterfly effecta, bio početna stanica svih mojih daljih odluka i želja...
Sigurna sam da će se priča nastaviti, naravno u pravom smeru, i nakon ove male slatke godišnjice, vreme je da se ozbiljnije okrenem svojim snovima, jer odavno je prošlo vreme kad je bilo dovoljno samo zatvoriti oči... :)

Hvala ti Mama, hvala Zagrebe, Živčana&luda, hvala i tebi za svaki pročitani post, i hvala tebi, čkode moj, jer bez tebe ne bi više bilo isto doći u Zagreb... :)))))))))))))

Zagreb, tak imam te rad!

tuškanac

Juče je bio veliki dan za mene, i trudila sam se da slobodno vreme iskoristim lutajući po Tuškancu i okolini. Šetnja je počela još u knjižnici. Kako to? Čitala sam Stari Zagreb (D.Hirc) i kad sam došla do dela koji opisuje Tuškanac, mislila sam da je bolje da idem tamo da šetam nego da sedim i čitam. Super je čitanje, ali želim da osetim te staze pod stopalima, da svojim ušima čujem cvrkut ptica u toj šumi... Krenula sam iz Streljačke ulice, i tamo iza garaže počela da se penjem. Tako sam šetala i šetala, shvativši u jednom trenutku da nemam pojma gde sam i svaka druga misao mi je bila "wtf?!". S moje leve strane videlo se samo drveće i tek se nazirao neki put koji je izgledao kao da ide kroz neko nenaseljeno mesto. S desne strane sam još uvek mogla da se orijentišem, ali kasnije sam i tu sposobnost izgubila :D Naiđoh tako na neke stepenice s leve strane i odlučim da krenem njima jer se ispred mene staza završavala. Uputim se tim stepenicama koje vode do pomenutog puta, i verovatno prvi put do sad u Zagrebu shvatim da zaista ne znam gde sam. Pritom mi se činilo da sam šetala jako dugo i ne bi me čudilo da sam stigla do područja s nekim drugim tablicama, a ne ZG; svašta sam očekivala :D Na dnu tih stepenica sam ugledala neki hotel i još uvek mi ništa nije bilo jasno. Odahnula sam kad sam videla ZG tablice, hehehe. Prošavši pored nekih vladinih automobila (ko zna ko se nalazio u tom ružnom hotelu), zahvaljujući autobuskoj stanici saznala sam da sam u Kraljevcu, o kome sam sat ranije čitala. Tu se nastavlja moja šetnja po Zelengaju, gde sam opet bila okružena ogoljenim drvećem i cvrkutom ptica. Kroz glavu mi je prolazilo svašta, od napada nekog ludaka, do nagaznih mina, ali na svu sreću ničega nije bilo, što je i očigledno jer inače ne bih pisala ovaj post :) A možda bi bilo bolje i da ga nisam pisala, predugačak je i naporan, znaaam! Samo još malo, sad će slike! Kad sam već došla do kraja Zelengaja, odjednom mi je taj predeo ličio na dvorište psihijatrijske bolnice, a samo 10 min kasnije sam na istu i naišla! Nalazi se kod Britanca, do kog se stiže putem od Zelengaja. U pitanju je psihijatrijska bolnica za djecu i mladež, pa luda&živčana, još stigneš tamo :P

ako neko traži kuglanu...

Kao što rekoh na početku, bio mi je važan dan juče, pa je po podne proslava mogla da počne :) Moram opet da pohvalim poslastičarnicu Kraš, koja je uvek za 5! Ledena kocka im je nova u ponudi, i evo sad mi se opet jede, mmm...

karanfil

Danas je jako čudan dan i pitam se šta se sve još može dogoditi do kasno uveče :) Zapravo i nije za :), ali tako je najlakše boriti se s raznim glupostima koje se dešavaju. 
Malo mi je falilo da se vratim u Beograd, ali na autobusnom kolodvoru ne primaju kartice i nisam mogla da kupim kartu! Podizanje gotovine s bankomata mi nije ni palo na pamet jer sam bila u nekakvom rastrojstvu, i na to nisam ni pomislila dok mi živčana&luda nije otvorila oči :D Zanimljivo je kako neko ko je živčan&lud razmišlja trezvenije od nekog ko je samo živčan. No, sve sam to prihvatila kao sudbinu i znam da je dobro što sam ipak ostala; ako ništa, bar ću još malo obogatiti blog svežim pričama :)
A da, danas sam uspela i da zbunim Tele2 dečka koji saleće ljude po ulici i pita ih u kojoj su mreži, kad sam mu odgovorila: "MTS". Još sam dodala da je to nešto novo što tek treba da se probije u HR, a on se dodatno zbunio i čak krenuo da me pita da li sam kod njih na pretplati ili na bonovima. Eh, Jankec, sedi, jedan. :D
Inače, postajem sve redovnija u kampusu na Borongaju, i sve manje mi se sviđaju okolina i ljudi, ali menza je ista kao i program na kroatologiji - čista petica! :)

I...! Drage žene i svi koji se tako osećate, evo jednog karanfila za 8. mart :)

                                                                                    jovan maljoković - karanfil

nova otkrića

Svaki dan nam donosi nešto novo u životu, pa tako i ova sreda koja nije bila ni topla ni hladna, ni sunčana, ali zato pomalo kišovita. Sve u svemu, fin dan za šetnju krunisanu toplim obrokom na Lašćini. Kakav dom, takva i hrana. Masno i bezukusno su jedini mogući epiteti, ali zato su tu sočni plakati da začine ogavnu hranu. Izvol'te i dobar tek!

generali - nažalost, ne mogu da vas usluže, ali tu su  kao mirodjija u svakoj čorbi

tik iznad stola u menzi, plakat vam poručuje - dobar tek!

Kad se horor zvani Lašćina završio, povratak u civilizaciju je bio pravi preporod, ali i podsećanje da u Zagrebu nema mnogo kul kafića i da je još nekoliko takvih preko potrebno. Na svu sreću, tu je bar ova divna mačka koja ne može da vam ne ulepša dan ako prođete Petrinjskom ulicom :)

najlepši izlog!

grički top

Kad čujem Grički top u podne u Zagrebu, tek tad mogu da kažem da mi je dan počeo! Možda zvuči glupo, ali stvarno je tako. Kad god sam u centru u nešto do podneva, potrudim se da se nađem na Trgu ili tu negde gde mogu da čujem top i onda, kad golubovi polete uplašeni tim zvukom, mogu i ja da nastavim svojim putem. To me prilično uveseljava, baš zato što daje Zagrebu lični pečat. Volela bih da znam koliko se još ljudi raduje tom trenutku, a koliko ih nije ni svesno toga. Ovaj je top pratio mnoge generacije, i to od 1877. s pauzom koja je počela u Prvom svetskom ratu i nastavila se do 1928. Kao što je, prema legendi, Manduša zvonila uveče na Lotrščaku, tako i Grički top puca u podne, budeći usnule Zagrepčane i podsećajući one nešto marljivije da je vreme za pauzu. Vratimo se iz prošlosti u sadašnjost, u eru inetrneta, pa ćemo tako na Twitteru pronaći profil Gričkog topa koji ostavlja samo jedan tweet - BUM! Eto kako je top doživeo modernizaciju, te ne sumnjam da će još dugo opstati :)

divni dani zagrebački

Sunce se napokon pojavilo u Zagrebu! I to baš za vikend, tako da je grad bio prepun ljudi, kao i mojih nevidljivih otisaka, kojih je bilo preko 20000, sudeći po mom mobilnom :) Iako po mojim kriterijumima to nije bio "prvi topli dan", bilo je dovoljno lepo za šetnju i otkrivanje novih ulica, posebno oko Kvatrića. A kako je sunce počelo da zalazi, tako sam i ja postajala sve otvorenija za razne glupe ideje, pa sam pristala da budem odvedena na misu :zeeeeev: Ovog puta nisam bila šokirana jer sam znala šta me čeka, ali je zato bilo i mnogo dosadnije. Sledeći put ću dobro razmisliti da li mi treba baš toliko egzotike u životu :) Posle toga smo frend i ja otišli i u pravoslavnu crkvu, onako turistički, i sva sreća što je bilo već 19h, inače ko zna gde bismo stigli i u kojoj sekti bismo završili :D

Ni nedelja nije bila ništa manje lepa, samo što sam veći deo dana provela na poslednjem danu ZagrebDoxa, na projekcijama pobedničkih filmova. Za taj dan sam kupila komplet ulaznica, i u tom trenutku sam sebe jedva prepoznala! Do pre 3 godine to bi mi bila godišnja doza filmova! Pa, kadje čovek nastao od majmuna, mogu i ja da postanem neko ko ide na filmske festivale i sad češće gleda filmove, hehehe

Jedina stvar zbog koje mi je malo krivo što nisam bila u Beogradu za vikend je Beosong, pošto sam videla brdo komentara i sve mi se čini da sam propustila nešto jako retardirano :D Sad se spremam da čujem pesmu koja je pobedila, ali ne znam koliko ću izdržati budući da nisam fan (eufemizam za "ne podnosim ih") mladih dama. Odoh da držim sama sebi palčeve dok slušam tralalala..., a posle nazad u grad, lepo vreme zove!
Evo, da dodam, ništa od grada, još sam u šoku i trenutno sam zauzeta čitanjem komentara, možda uspem da odem bar do Jaruna dok ne padne mrak...

kipim za umjetnošću

Naslov nisam ja izmislila, već sam videla danas u Preradovićevoj nalepnicu na kojoj je to pisalo :) I nije me mrzelo da se vratim nekoliko koraka kako bih je slikala, jer je odlično prenela ono što doživljavam ovih dana! Izgleda da mi nije dovoljno što idem na ZagrebDox, i što za sobom imam pokušaj* gledanja pozorišne predstave, i što u planu imam i odlazak u Muzej grada Zagreba i još neke filmove i književne večeri... Ma, dok se sve to ne ostvari, dok su to samo planovi, ja i dalje kipim za umetnošću!

Kad sam već spomenula ZagrebDox, moram reći da uživam ovih dana, obožavam tu festivalsku atmosferu, koja podrazumeva mnoštvo ljudi koji cene prave stvari, neprestano listanje programa i obeležavanje filmova koje želimo da gledamo.. I naravno, meni najbolji trenutak - ocenjivanje filmova i ubacivanje glasačkih listića u kutiju :) Nažalost, moj današnji izbor filmova mi se nije svideo i ocene su bile 2 i 3, ali zato želim da pohvalim organizatore koji su u utorak omogućili razgovor s rediteljkom filma Ugasi svjetla, nakon besplatne projekcije. Upravo je poslednja sintagma još jedna od čari ZagrebDoxa - dvorana 2 >>> ceo dan besplatni filmovi, pa ko voli, nek izvoli!

* pokušaj, jer a) studenti glume na ADU su jako popularni u društvu i svi su došli da ih gledaju, ili b) isti ti studenti su dosta kvalitetni i za to zna pola Zagreba pa je ona druga polovina došla da se uveri u to. bilo kako bilo, nije bilo šanse da stojim sat i po na izvođenju Mačke na usijanom limenom krovu, pa je taj pokušaj kulturnog uzdizanja propao...