Kako kaže zaglavlje mog bloga, "Jednom sam otišla u Zagreb. I odlučila da ću mu se vratiti, štaviše, da ću živeti tamo neko vreme." E to "jednom" se desilo upravo na današnji dan, pre 5 godina! Tananana! :) Čini mi se da je ovaj dan uvek lep, a evo i sad kroz prozor vidim da je sunčano i da se sneg još nije otopio.
Ovo je još jedan veliki dan za mene i obožavam mart jer u njemu imam čak 3 takva dana, sve same prekretnice u mom životu :) I drago mi je što Zagreb vidi koliko mi ovaj 15.3. znači, pa se uvek potrudi da bude lepo vreme!
Za tih 5 godina se mnogo toga promenilo u mom životu (kao i u svačijem), ali jedna stvar je od tog dana ista i ta misao me ne napušta - koliko volim Zagreb i kako moram (opet) da budem njegov stanovnik. Od tada sam i naučila mnogo toga - i ono najbitnije, gde jesti. Kad sam došla na taj jednodnevni izlet, nisam videla nijednu pekaru, nijedno mesto gde se može nešto pojesti a da nije neki restoran. Slična bitka se vodila i na polju menjačnica, ali upornošću i stalnim njuškanjem po gradu sve se to brzo nauči. Od osnovnog tečaja preživljavanja sam dosta uznapredovala, pa tako sad znam gde ću pojesti dobre ćevape za samo 12kn, gde ću pojesti savršen klipić sa špekom ili gde sigurno neću ništa jesti; a ako mi za to zatrebaju kune koje još nisam pretvorila iz eura, znam gde ću naći naći menjačnice, do kad rade i da poštu za takve stvari treba izbegavati.
Sad se setih kako taj prvi put nisam smela da uđem u tramvaj, a sad znam sve stanice i rute, pa i to da se 15icom ide gore da bi se došlo u Dolje :)
Tokom ovih 5 godina (tačnije 6 ili 7 otkad je počela), moja croativnost je ojačala i otkrila sam šta zaista želim, bar kad su studiji i mesto stanovanja u pitanju. Ovde sam se i ogromno zaljubila i brzo stekla brdo vrednih uspomena, a sve to zahvaljujući ovom divnom datumu koji je, poput butterfly effecta, bio početna stanica svih mojih daljih odluka i želja...
Sigurna sam da će se priča nastaviti, naravno u pravom smeru, i nakon ove male slatke godišnjice, vreme je da se ozbiljnije okrenem svojim snovima, jer odavno je prošlo vreme kad je bilo dovoljno samo zatvoriti oči... :)
Hvala ti Mama, hvala Zagrebe, Živčana&luda, hvala i tebi za svaki pročitani post, i hvala tebi, čkode moj, jer bez tebe ne bi više bilo isto doći u Zagreb... :)))))))))))))
Zagreb, tak imam te rad!
Ovo je još jedan veliki dan za mene i obožavam mart jer u njemu imam čak 3 takva dana, sve same prekretnice u mom životu :) I drago mi je što Zagreb vidi koliko mi ovaj 15.3. znači, pa se uvek potrudi da bude lepo vreme!
Za tih 5 godina se mnogo toga promenilo u mom životu (kao i u svačijem), ali jedna stvar je od tog dana ista i ta misao me ne napušta - koliko volim Zagreb i kako moram (opet) da budem njegov stanovnik. Od tada sam i naučila mnogo toga - i ono najbitnije, gde jesti. Kad sam došla na taj jednodnevni izlet, nisam videla nijednu pekaru, nijedno mesto gde se može nešto pojesti a da nije neki restoran. Slična bitka se vodila i na polju menjačnica, ali upornošću i stalnim njuškanjem po gradu sve se to brzo nauči. Od osnovnog tečaja preživljavanja sam dosta uznapredovala, pa tako sad znam gde ću pojesti dobre ćevape za samo 12kn, gde ću pojesti savršen klipić sa špekom ili gde sigurno neću ništa jesti; a ako mi za to zatrebaju kune koje još nisam pretvorila iz eura, znam gde ću naći naći menjačnice, do kad rade i da poštu za takve stvari treba izbegavati.
Sad se setih kako taj prvi put nisam smela da uđem u tramvaj, a sad znam sve stanice i rute, pa i to da se 15icom ide gore da bi se došlo u Dolje :)
Tokom ovih 5 godina (tačnije 6 ili 7 otkad je počela), moja croativnost je ojačala i otkrila sam šta zaista želim, bar kad su studiji i mesto stanovanja u pitanju. Ovde sam se i ogromno zaljubila i brzo stekla brdo vrednih uspomena, a sve to zahvaljujući ovom divnom datumu koji je, poput butterfly effecta, bio početna stanica svih mojih daljih odluka i želja...
Sigurna sam da će se priča nastaviti, naravno u pravom smeru, i nakon ove male slatke godišnjice, vreme je da se ozbiljnije okrenem svojim snovima, jer odavno je prošlo vreme kad je bilo dovoljno samo zatvoriti oči... :)
Hvala ti Mama, hvala Zagrebe, Živčana&luda, hvala i tebi za svaki pročitani post, i hvala tebi, čkode moj, jer bez tebe ne bi više bilo isto doći u Zagreb... :)))))))))))))
Zagreb, tak imam te rad!
aaaa tagovi su naj <3
ReplyDelete