U početku sam jedva čekala ovu utakmicu, jako sam želela da odem na Maksimir i već sam pričala/pisala o tome, i kako ću navijati za Hrvatsku... Međutim, posle skoro mesec dana provedenih u Zagrebu (sve do juče), i sve te atmosfere koju neumorno stvaraju, prvo su mi dosadili, a onda sam se u jednom trenutku zamislila i rastužila. Došlo je do toga da igramo jedni protiv drugih (nebitno ko je "mi", ko su oni drugi), umesto da igramo kao jedna reprezentacija protiv neke sasvim druge... Setila sam se kako smo nekad bili jaki na mnogim poljima, a sad smo svi rascepkane zemlje-luzeri koje ponekad negde zablistaju, ali bez neke posebne tradicije i stabilnosti. Tako je moja euforija naglo splasnula, i to najviše zahvaljujući hrvatskim medijima koji prave nekakav rat, najavljuju novi hrvatski praznik i pridaju preeeviše pažnje svemu ovome. Istina, nije ovo bila kakva tekma, ne igra se npr. protiv Solomonskih ostrva i razumem da donekle postoji potreba za ovolikom histerijom, ali po mojim kriterijumima granica dobrog ukusa je pređena...
Ipak ostajem pri tome da navijam za Hrvatsku i jedva čekam da počne tekma, jer: a) toliko sam je čekala, b) time prestaje opšta ludnica u medijima, c) eto situacije u kojoj ćemo videti spoj dve reprezentacije koje su u drugim okolnostima i srećnijim vremenima mogle biti jedna!
A sad odoh da se kladim, kupim kokice i sok i... uživam! :))
Ipak ostajem pri tome da navijam za Hrvatsku i jedva čekam da počne tekma, jer: a) toliko sam je čekala, b) time prestaje opšta ludnica u medijima, c) eto situacije u kojoj ćemo videti spoj dve reprezentacije koje su u drugim okolnostima i srećnijim vremenima mogle biti jedna!
A sad odoh da se kladim, kupim kokice i sok i... uživam! :))
No comments:
Post a Comment