Kad čujem Grički top u podne u Zagrebu, tek tad mogu da kažem da mi je dan počeo! Možda zvuči glupo, ali stvarno je tako. Kad god sam u centru u nešto do podneva, potrudim se da se nađem na Trgu ili tu negde gde mogu da čujem top i onda, kad golubovi polete uplašeni tim zvukom, mogu i ja da nastavim svojim putem. To me prilično uveseljava, baš zato što daje Zagrebu lični pečat. Volela bih da znam koliko se još ljudi raduje tom trenutku, a koliko ih nije ni svesno toga. Ovaj je top pratio mnoge generacije, i to od 1877. s pauzom koja je počela u Prvom svetskom ratu i nastavila se do 1928. Kao što je, prema legendi, Manduša zvonila uveče na Lotrščaku, tako i Grički top puca u podne, budeći usnule Zagrepčane i podsećajući one nešto marljivije da je vreme za pauzu. Vratimo se iz prošlosti u sadašnjost, u eru inetrneta, pa ćemo tako na Twitteru pronaći profil Gričkog topa koji ostavlja samo jedan tweet - BUM! Eto kako je top doživeo modernizaciju, te ne sumnjam da će još dugo opstati :)
Jednom sam otišla u Zagreb. I odlučila da ću mu se vratiti, štaviše, da ću živeti tamo neko vreme. To se i desilo, a onda sam odlučila da tamo zaista živim. Ovo je priča o tome.
No comments:
Post a Comment