Dugo nisam uživala slušajući neku radio emisiju, sve dok sinoć nisam naletela na Zaboravljene glasove na Prvom programu Hrvatskog radija. Radi se o ponovnom puštanju emisija iz davnih dana, a u ovoj koja mi se posebno dopala se radi o Skalinskoj ulici, i životu u njoj 1975. godine. Voditelji pričaju sa stanarima i radnicima iz te ulice, te možemo čuti kako se tu živelo, radilo, kako je tekao svakodnevni život, a posebno je zanimljivo slušati stare Zagrepčane koji prepričavaju dogodovštine iz svog detinjstva. Pravo uživanje slušati taj divni jazik :) Kad zamislim život u ono doba, u centru Zagreba, mogu samo da kažem - blago njima!
Ne bih prepričavala sadržaj emisije, da ne bih kvarila osećaj dok se sluša; taj divni vokabular, i uopšte način na koji su pričali ljudi u to vreme, a koji ne znam kako da opišem (možda odsečnije, hm?), ma obožavam sve to! Dovoljno je i spominjanje Zagorke pred kraj, pa red kajkavštine, red starih zagrebačkih pesama, pa da znate da nećete protraćiti tih 45 minuta, tokom kojih se svako malo čuje nešto što izmami osmeh :)
Hvala HRTu na ovako divnom programu, a evo i linka koji vodi do emisije o jednoj od najslađih ulica u Zagrebu.
http://radio.hrt.hr/arhiva/zaboravljeni-glasovi/690/?page=3 (21.01.2014.)
Uživajte!
Ne bih prepričavala sadržaj emisije, da ne bih kvarila osećaj dok se sluša; taj divni vokabular, i uopšte način na koji su pričali ljudi u to vreme, a koji ne znam kako da opišem (možda odsečnije, hm?), ma obožavam sve to! Dovoljno je i spominjanje Zagorke pred kraj, pa red kajkavštine, red starih zagrebačkih pesama, pa da znate da nećete protraćiti tih 45 minuta, tokom kojih se svako malo čuje nešto što izmami osmeh :)
Hvala HRTu na ovako divnom programu, a evo i linka koji vodi do emisije o jednoj od najslađih ulica u Zagrebu.
http://radio.hrt.hr/arhiva/zaboravljeni-glasovi/690/?page=3 (21.01.2014.)
Uživajte!
Strasno ti je interesantan blog. Ja sam rodjen i odrastao u Beogradu, ali dugo zivim u inostranstvu (malo sam stariji od tebe). Ziveo sam na razlicitim mestima. To sto si ti uradila je super socijalni eksperiment i strasno bi me interesovalo ako mozes da mi kazes:
ReplyDelete1) Kada si u Zagrebu da li se trudis da govoris kao lokalci? Da li ljudi mogu da primate da si nova u Zagrebu.
2) Kako se ljudi ponasaju prema tebi? Koliko osecas diskriminacije?
3) Kako podnosis proslavu "Oluje" I ono sto se desava oko toga?
Puno sam ti zahvalan na blogu i ako mozes da odgovoris na ova pitanja. Ako ne mozes, razumecu.
Sve najbolje
Sasa
Tek danas sam videla komentar, pa izvini što kasnim s odgovorom.
ReplyDeleteNe trudim se da govorim kao oni, pošto bi to jako smešno zvučalo, ali normalno je da sam neke reči i izraze ipak usvojila pa ih koristim i setim ih se pre nego srpskih reči. A primećuju odakle sam posle par izgovorenih reči, najviše zbog "č" i "ć" koje izgovaram pravilno, za razliku od njih :D
Diskriminaciju ne osećam, ali sam svesna da je može biti u bilo kom trenutku, a pogotovo kad budem počela da tražim posao (logično je da će zaposliti nekog "svog" pre nego mene, tako da u tom smislu očekujem neki vid diskriminacije, no nikad se ne zna). Ljudi se često oduševe kad čuju odakle sam, skoro svi imaju neke anegdote vezane za Beograd... Imam tu sreću da je 95% ljudi koje sam do sad upoznala sasvim normalno, tako da nije bilo nikakvih problema.
Proslava Oluje mi je... nekako smešna. Ne pridajem joj značaj i ne potresa me, jedino što mi nije baš prijatno kad vidim 100 000 ljudi okupljenih na Thompsonovom koncertu, kao što mi nije prijatno ni kad vidim u Beogradu neke nacionalističke skupove. Još smešnije mi je kad vidim da ni političari i javno mnjenje nisu složni oko pitanja proslave Oluje, pa se spominju dve odvojene grupe koje će se tamo pojaviti, kao što i u novembru bude polemika oko 2 kolone koje obeležavaju pad Vukovara... Onda vidim da im "ništa nije sveto", da i tamo ima pojedinaca kojima je sopstveni interes iznad svih ostalih, i da prave sprdnju oko svega toga, tako da mnogima zapravo i suština te proslave postaje sve manje bitna. Prošle godine se pojavio i predstavnik Srba (ove godine nisam ispratila vesti, pa ne znam). Sve u svemu, dok god srećem dobre ljude i dok nisam direktno napadnuta, meni je dobro :)
Raspisah se ja, a ako te još nešto zanima, slobodno pitaj :)
Pozdrav!
Hvala ti puno na odgovoru. Drago mi je da vidim da mozes normalno da funkcionises i da ne osecas pritisak. Kao neko ko sada relativno dobro poznaje Zagreb, da li mozes da kazes da si razbila neke predrasude (ili si ih mozda potvrdila, ili ih nikada nisi ni imala). Ja sam relativno blizu penzije i u jednom trenutku sam pomislio da mozda kupim kucu na moru u Hrvatskoj. Medjutim, kada sam poceo da se interesujem o tome nekim ljudima je smetalo sto sam Srbin tako da sam odustao. Licno se nisam nigde drugde sreo sa takvim stepenom iracionalne mrznje kao sto je to bio slucaj u tim interakcijama.
ReplyDeleteMalo me je zateklo pitanje jer nikad nisam svesno razmišljala o predrasudama o Hrvatima. Jedino što sad više primećujem njihovu neslogu i podeljenost među različitim dlovima zemlje. Nekad se čini kao da Zagreb, Istra, Dalmacija, Slavonija i ostali delovi nisu u istoj državi, a to ranije nisam toliko primećivala.
ReplyDeleteŠto se tiče tih koji iracionalno mrze Srbe, nadam se da će ih biti sve manje, i da ima mesta na moru gde stanovnicima nije bitna nacionalnost budućeg "susjeda" :)
Znam da na Hvaru i Visu ima dosta ljudi iz Beograda i Novog Sada, i koliko znam iz svog iskustva i čujem od drugih, nema problema, čak su (smo) rado prihvaćeni. Eto, sad me ovo podseti na primorje, i u mislima odlutah tamo... :)
Mislim da je tvoj blog izuzetno vazan jer moze da pokaze istinu, a to je vrlo retko. Zato mislim da je vazno da pises sto vise i bas kako jeste. Ako mozes da pises istinu (kakva god da je; neko moze biti razocaran ako ti je dobro, neko ako ti je lose), a da ne razmisljas o posledicama onoga sta napises, tvoja hronika ce biti izuzetan dokument o srpsko-hrvatskim odnosima. Sve najbolje.
ReplyDelete