veliki dan

1. oktobar, MOJ veliki dan. Bio je to dan kad sam došla na čuvenu razmenu u Zagreb, kad sam kročila u neizvesnost, tačnije, ja sam to tako osećala. Kad razmislim, nije to bila nikakva neizvesnost, dapače, to je bila ušuškanost u studentski život, život u studentskom domu i nešto drugačija predavanja s nepoznatim ljudima na novom fakultetu. Dobra stipendija, bezbrižan život u domu gde nam je jedina obaveza bila da platimo sobu (i to kad stignemo, bez žurbe), gde smo se za svaki kvar ili problem mogli obratiti upravi. Tu je i menza koja nikad neće zameniti kuhinju koju svi imamo kod kuće, ali je jako korisna u studentskim danima. No, tog 1.10./oktobra/listopada još nisam znala kakve me sve blagodeti čekaju, samo sam znala da ću narednih 10 meseci provesti u tim novim okolnostima, koje su, ispostaviće se, obogatile moj život, što u finansijskom (bar na kratko), što u nematerijalnom smislu. Prava prekretnica u mom životu. 
Danas se prisećam tog dana, kao i svake godine. Samo, danas je malo drugačije jer je u pitanju mali jubilej, 5 godina. Još uvek mogu da osetim to podrhtavanje srca koje nije prestajalo duž čitavog puta za Zagreb, osećam i izgubljenost koja me je snašla prvih dana, ali i slobodu (iako sam je dovoljno imala i u Beogradu) i zadovoljstvo zbog postignutih ciljeva. Da, ceo svet je bio moj!

Kao što kaže podnaslov mog bloga, "Jednom sam otišla u Zagreb. I odlučila da ću mu se vratiti, štaviše, da ću živeti tamo neko vreme. To se i desilo, a onda sam odlučila da tamo zaista živim.", tako je i bilo. Ispunila mi se želja da živim u Zagrebu bar godinu dana, a zatim mi se ispunila i sledeća, da tamo živim, živim. Da li sam sad spremna da idem dalje? To dosta zavisi od moje lude mašte, a planova i želja nikad dosta. Do sad sam sebi dokazala da ogromna želja, motivacija i upornost mogu sve, i veoma srećna i ispunjena čekam jutro, da svane 1. oktobar i da počnem svoju malu, intimnu proslavu. S pravim društvom, svakako :)