Kako se bliži kraj knjige, tako je sve teže ispuštam iz ruku! I dalje ne mogu da se otmem utisku da mi je Tajna Krvavog mosta bolja, ali i Kći Lotrščaka čitam s velikim uživanjem i uživljavanjem :) Kad se čujem ili vidim s nekim iz stvarnog života, malo mi fali da pitam šta je s Mandušom, da li se čula s Divljanom...hahaha.
Ostala mi je još 1/4 knjige, a već sad u njoj ima više avantura i neslućenih zapleta i raspleta nego u Manon Lesko i Kandidu zajedno! Šta će tek biti do kraja, mogu da nagađam, ali i da naslutim, znajući Zagorkin stil.
Pošto mi je vreme koje ovih dana mogu da provedem na internetu jaaako ograničeno usled nekih tehničkih problema, nemam vremena za još neke delove i pričice, ali budem ih prenela ovih dana.
Sad se vraćam Turopoljcima i Rakarima, a uskoro slede novi utisci...
Evo, pošto sam sad dobre volje, prenosim priču o Turopolju...
"...Bog zna kad je stvoreno naše Turopolje. Prije nas brali su žir i lovili veprove u Turopolju Rimljani. Tako kažu ljudi, stariji i pametniji od mene. Ali otkad ima Turopoljaca, bila je tu plemenita općina turopoljska. Nikad nismo bili kmeti, već svoji gospodari. Nismo plaćali desetinu Kaptolu niti velikašima. Ali onda provališe odozgo vuci da proždru pitomu jagnjad. Valja se čerga poput kuge i Turopoljci se dosjetiše pa sagradiše ondje na polju kraj potoka grad Lukavac. Grad su opkopali dubokom grabom, pa kad bi pustili vodu, sklonili bi svoje glave, sakrili svoje blago i namjestili topove. Padale bi turske glave i plivale po vodi kao prazne mješine. Grad je bio naš i Božiji. Sagradili su ga Turopoljci svojim žuljevima i svojim novcem. Jednog dana, za kraljevstva kralja Matijaša, opet je preko Turopolja jezdilo tursko kopito. A Turopoljci zatraže u gospodara Medvedgrada neka pošalje u Lukavac svoje čete da nam pomognu odbiti Turčina.
Znate, Turopolje je zapravo prag naše kraljevske varoši Zagreba, a zlo prijeđe li poganin preko njega jer tada ulazi u naš slobodni kraljevski grad..."
...
Iii - gotovo! Brzo sam pročitala knjigu, kao što je to inače slučaj sa Zagorkom, i uživala sam ovih par dana :)
I dalje mi se čini da je Tajna Krvavog mosta bolja, da li zato što sam nju prvu čitala ili zbog nečeg drugog, još nisam otkrila, ali i Kćer Lotrščaka ću sigurno dugo pamtiti. Tu se spominje i veliki požar na Griču u kojem je slika Bogorodice ostala netaknuta i zato zaslužila posebno mesto u Kamenitim vratima; opisana je i borba Kaptola protiv turopoljskih velikaša i pokušaj da im se oduzme plemstvo. Još dosta toga korisnog i zanimljivog iz istorije Zagreba i Zagorja ima ovde da se pročita, viđeno očima i pisano perom jedne spisateljice. Dakle, donekle romantizovan pogled na stvarne događaje koje bi neki istoričari verovatno suvoparno objasnili, a Zagorka nam to prenosi na mnogo uzbudljiviji način i tera nas da navijamo za pravu stranu i ne ispuštamo knjigu bar dok se bitka ne završi. A bitaka ima dosta, čak i previše za moj ukus, kao i nekih bajkovitih događaja i preokreta, otmica i oživljavanja, otkrivanja pravih roditelja... Još uvek nisam načisto koji mi se lik najviše sviđa, ali to svakako nije Manduša koja je pola romana bez svesti.
Sve u svemu, Zagorka je definitivno jedna od najzagrebačkijih ličnosti koje nam je bogata prošlost ostavila i setite je se nekad kad prolazite Tkalčićevom pored njenog kipa :)
Ostala mi je još 1/4 knjige, a već sad u njoj ima više avantura i neslućenih zapleta i raspleta nego u Manon Lesko i Kandidu zajedno! Šta će tek biti do kraja, mogu da nagađam, ali i da naslutim, znajući Zagorkin stil.
Pošto mi je vreme koje ovih dana mogu da provedem na internetu jaaako ograničeno usled nekih tehničkih problema, nemam vremena za još neke delove i pričice, ali budem ih prenela ovih dana.
Sad se vraćam Turopoljcima i Rakarima, a uskoro slede novi utisci...
Evo, pošto sam sad dobre volje, prenosim priču o Turopolju...
"...Bog zna kad je stvoreno naše Turopolje. Prije nas brali su žir i lovili veprove u Turopolju Rimljani. Tako kažu ljudi, stariji i pametniji od mene. Ali otkad ima Turopoljaca, bila je tu plemenita općina turopoljska. Nikad nismo bili kmeti, već svoji gospodari. Nismo plaćali desetinu Kaptolu niti velikašima. Ali onda provališe odozgo vuci da proždru pitomu jagnjad. Valja se čerga poput kuge i Turopoljci se dosjetiše pa sagradiše ondje na polju kraj potoka grad Lukavac. Grad su opkopali dubokom grabom, pa kad bi pustili vodu, sklonili bi svoje glave, sakrili svoje blago i namjestili topove. Padale bi turske glave i plivale po vodi kao prazne mješine. Grad je bio naš i Božiji. Sagradili su ga Turopoljci svojim žuljevima i svojim novcem. Jednog dana, za kraljevstva kralja Matijaša, opet je preko Turopolja jezdilo tursko kopito. A Turopoljci zatraže u gospodara Medvedgrada neka pošalje u Lukavac svoje čete da nam pomognu odbiti Turčina.
Znate, Turopolje je zapravo prag naše kraljevske varoši Zagreba, a zlo prijeđe li poganin preko njega jer tada ulazi u naš slobodni kraljevski grad..."
...
Iii - gotovo! Brzo sam pročitala knjigu, kao što je to inače slučaj sa Zagorkom, i uživala sam ovih par dana :)
I dalje mi se čini da je Tajna Krvavog mosta bolja, da li zato što sam nju prvu čitala ili zbog nečeg drugog, još nisam otkrila, ali i Kćer Lotrščaka ću sigurno dugo pamtiti. Tu se spominje i veliki požar na Griču u kojem je slika Bogorodice ostala netaknuta i zato zaslužila posebno mesto u Kamenitim vratima; opisana je i borba Kaptola protiv turopoljskih velikaša i pokušaj da im se oduzme plemstvo. Još dosta toga korisnog i zanimljivog iz istorije Zagreba i Zagorja ima ovde da se pročita, viđeno očima i pisano perom jedne spisateljice. Dakle, donekle romantizovan pogled na stvarne događaje koje bi neki istoričari verovatno suvoparno objasnili, a Zagorka nam to prenosi na mnogo uzbudljiviji način i tera nas da navijamo za pravu stranu i ne ispuštamo knjigu bar dok se bitka ne završi. A bitaka ima dosta, čak i previše za moj ukus, kao i nekih bajkovitih događaja i preokreta, otmica i oživljavanja, otkrivanja pravih roditelja... Još uvek nisam načisto koji mi se lik najviše sviđa, ali to svakako nije Manduša koja je pola romana bez svesti.
Sve u svemu, Zagorka je definitivno jedna od najzagrebačkijih ličnosti koje nam je bogata prošlost ostavila i setite je se nekad kad prolazite Tkalčićevom pored njenog kipa :)
No comments:
Post a Comment