Večeras sam se vratila kući posle kratke ali slatke* posete Zagrebu. Naravno da sam tužna zbog povratka, ali ujedno se radujem obavezama koje me čekaju (nisam mazohista, samo jedva čekam da ih se rešim!) i, naravno, dragim ljudima koje ću viđati ovih dana. Tu su i ostale udobnosti doma moga koje ću maksimalno koristiti dok još mogu :)
-----------------------------
Evo, dan kasnije se već pitam šta radim u Beogradu i kad ću opet u ZG :D Neki okvirni dan već imam u glavi, ali ima vremena da se razmišlja o tome, prvo ispiti! Pitam se kako će mi izgledati život kad više ne budem imala ispite u Beogradu i samim tim ne budem morala da se vraćam kući. Nego lepo odem u ZG i vratim se kad god poželim, nevezano za kalendar na faxu! E, to će biti dani...
Hm, sad sam se setila da naslov posta govori o tome kako mi ni kod kuće nije tako loše, a ja se opet raspisala o odlasku. Tek sam stigla, a već me ne drži mesto.
Ali moram priznati da mi je ipak još uvek lepo, prosto obožavam svoju sobu i svet u koji uplovim dok sam u svom kutku. Znam da će to trajati još nekoliko dana, a onda sve po starom, ali kao što mi horoskop kaže, za moj znak nekonvencionalno je dobro, što u ovom slučaju znači da ću nastaviti da živim po svojim čudnim navikama i ubeđenjima, telom u jednom, a dušom u drugom gradu. Jer to tako mora biti.
* Hvala Mülleru za sve slatkiše koje sam tamo nabavila, kao i za odličnu šećernu vunu u kantici iz radionice slatkiša i lizalica Fantasia
I evo za kraj ovog posta pesme koju sam otkrila pre nekih nedelju dana, i otkad sam došla ne izlazi mi iz glave
*** I još da dodam da želim da u ovoj godini predrasude blede, da se još više putuje iz Srbije u Hrvatsku i obrnuto, da se ljudi upoznaju i druže, da se Beograd i Zagreb nadopunjuju, i što je najbitnije, da se što manje veruje medijima koji samo zatežu odnose. I Srbima i Hrvatima želim puno mudrosti i tolerancije, i da shvatimo da plivamo u istom mulju iz kojeg zajedno moramo izaći i da je svaka predrasuda cigla više u zidu kojim se ograđujemo od sveta.***
-----------------------------
Evo, dan kasnije se već pitam šta radim u Beogradu i kad ću opet u ZG :D Neki okvirni dan već imam u glavi, ali ima vremena da se razmišlja o tome, prvo ispiti! Pitam se kako će mi izgledati život kad više ne budem imala ispite u Beogradu i samim tim ne budem morala da se vraćam kući. Nego lepo odem u ZG i vratim se kad god poželim, nevezano za kalendar na faxu! E, to će biti dani...
Hm, sad sam se setila da naslov posta govori o tome kako mi ni kod kuće nije tako loše, a ja se opet raspisala o odlasku. Tek sam stigla, a već me ne drži mesto.
Ali moram priznati da mi je ipak još uvek lepo, prosto obožavam svoju sobu i svet u koji uplovim dok sam u svom kutku. Znam da će to trajati još nekoliko dana, a onda sve po starom, ali kao što mi horoskop kaže, za moj znak nekonvencionalno je dobro, što u ovom slučaju znači da ću nastaviti da živim po svojim čudnim navikama i ubeđenjima, telom u jednom, a dušom u drugom gradu. Jer to tako mora biti.
* Hvala Mülleru za sve slatkiše koje sam tamo nabavila, kao i za odličnu šećernu vunu u kantici iz radionice slatkiša i lizalica Fantasia
I evo za kraj ovog posta pesme koju sam otkrila pre nekih nedelju dana, i otkad sam došla ne izlazi mi iz glave
*** I još da dodam da želim da u ovoj godini predrasude blede, da se još više putuje iz Srbije u Hrvatsku i obrnuto, da se ljudi upoznaju i druže, da se Beograd i Zagreb nadopunjuju, i što je najbitnije, da se što manje veruje medijima koji samo zatežu odnose. I Srbima i Hrvatima želim puno mudrosti i tolerancije, i da shvatimo da plivamo u istom mulju iz kojeg zajedno moramo izaći i da je svaka predrasuda cigla više u zidu kojim se ograđujemo od sveta.***
No comments:
Post a Comment