Kao što sam najavila u nekom od prethodnih postova, počela sam da čitam Kći lotrščaka. Malo sam poranila s tim, pošto je trebalo da završim SVE obaveze, ali nisam izdržala i evo me već na trećini knjige :)
Kako to biva sa Zagorkom, priča me je odmah obuzela i koristim svaki mogući trenutak da pročitam makar 2-3 strane ako već ne mogu više. Našla sam neke sjajne izraze i nove reči koje ne znam, tako da će me ovo čitanje obogatiti nekim rečima koje su odavno izašle iz upotrebe, ali ja ih svakako volim :)
Naišla sam na brojna osporavanja ovog izdanja koje nam donosi Jutarnji list, pa ću zato baciti pogled i na starije izdanje i malo ću ih uporediti.
Ovih dana post dopunjujem tim rečima koje sam otkrila, i jednom zanimljivom pričicom, a sad se vraćam na avanture Manduše, Divljana, Šimuna i ostalih, jeeeeej!
...
Znala sam od ranije kako je Manduševac dobio ime, ali nisam znala ostatak legende. Sad znam i to zahvaljujući Zagorki, a preneću je ovde, u nadi da to nije zabranjeno :)
Evo kako teče priča nakon što je Manda dala vode banu...
"Djevojka napuni vrč srebrne hladne vode, prhne poput ptice k nepoznatom vitezu i milo mu govori: "Napojit ću te, mladi junače, ali znaj: tko se napije s ovog vrela, ne može više nikada ostaviti ovaj kraj!"
I ona ga napoji, a on kao da je srknuo život. Snaga mu se vrati, digne se i stane na noge. Djevojka napoji i njegove vitezove i svi kao da su uskrsnuli: živi, zdravi i vedri. Ali ne mogu da idu svojim putem.
Gledaju lijepu goru i divni kraj i stoje. Baš kao da su zarobljeni. I tako mladi ban ostane tu. Oženi se Mandušom zlatokosom, sagradi na ovom pustom brdu slavni grad sa sedam tornjeva, prozove ga Zagreb, a vrelo koje mu povrati život Manduševac. I banica Manduša zalijevala je vrtove i vinograde čudotvornom vodom iz Manduševca i nikad nije bilo suše, sve je cvalo i rodilo..."
Kasnije je banu došao brat, video je kako oni lepo žive i bilo mu krivo, pa su se poubijali zbog ženske, tako da sam prenela najbitniji deo priče, a ostatak neka ostane za neki drugi put :)
Sad kad sam pročitala ovo o Manduševcu, čini mi se da sam ja, još kad sam prvi put bila u Zagrebu, popila vode odande i zato mu se uvek vraćam :) U mom slučaju je to možda i čitavo bure vode, mada se nešto ne sećam da sam za ceo život toliko popila, ali ova vezanost za Zagreb se za sad samo time može objasniti :)
Kako to biva sa Zagorkom, priča me je odmah obuzela i koristim svaki mogući trenutak da pročitam makar 2-3 strane ako već ne mogu više. Našla sam neke sjajne izraze i nove reči koje ne znam, tako da će me ovo čitanje obogatiti nekim rečima koje su odavno izašle iz upotrebe, ali ja ih svakako volim :)
Naišla sam na brojna osporavanja ovog izdanja koje nam donosi Jutarnji list, pa ću zato baciti pogled i na starije izdanje i malo ću ih uporediti.
Ovih dana post dopunjujem tim rečima koje sam otkrila, i jednom zanimljivom pričicom, a sad se vraćam na avanture Manduše, Divljana, Šimuna i ostalih, jeeeeej!
...
Znala sam od ranije kako je Manduševac dobio ime, ali nisam znala ostatak legende. Sad znam i to zahvaljujući Zagorki, a preneću je ovde, u nadi da to nije zabranjeno :)
Evo kako teče priča nakon što je Manda dala vode banu...
"Djevojka napuni vrč srebrne hladne vode, prhne poput ptice k nepoznatom vitezu i milo mu govori: "Napojit ću te, mladi junače, ali znaj: tko se napije s ovog vrela, ne može više nikada ostaviti ovaj kraj!"
I ona ga napoji, a on kao da je srknuo život. Snaga mu se vrati, digne se i stane na noge. Djevojka napoji i njegove vitezove i svi kao da su uskrsnuli: živi, zdravi i vedri. Ali ne mogu da idu svojim putem.
Gledaju lijepu goru i divni kraj i stoje. Baš kao da su zarobljeni. I tako mladi ban ostane tu. Oženi se Mandušom zlatokosom, sagradi na ovom pustom brdu slavni grad sa sedam tornjeva, prozove ga Zagreb, a vrelo koje mu povrati život Manduševac. I banica Manduša zalijevala je vrtove i vinograde čudotvornom vodom iz Manduševca i nikad nije bilo suše, sve je cvalo i rodilo..."
Kasnije je banu došao brat, video je kako oni lepo žive i bilo mu krivo, pa su se poubijali zbog ženske, tako da sam prenela najbitniji deo priče, a ostatak neka ostane za neki drugi put :)
Sad kad sam pročitala ovo o Manduševcu, čini mi se da sam ja, još kad sam prvi put bila u Zagrebu, popila vode odande i zato mu se uvek vraćam :) U mom slučaju je to možda i čitavo bure vode, mada se nešto ne sećam da sam za ceo život toliko popila, ali ova vezanost za Zagreb se za sad samo time može objasniti :)
No comments:
Post a Comment