preživeh, pričam!

Poslednje veče u 2012. godini mi je ubacilo crva sumnje - je li smak sveta došao a da toga nismo bili svesni i prebacio nas na neko mesto puno problema? Naravno, ako bih bila objektivna, ne mogu da se požalim na krupne stvari, ali toliko gluposti naređanih jedna za drugom su mi donekle upropastile doček. S druge strane, donele su mi i poneke neočekivane i smešne situacije, kao i pokoju lekciju :)
U moru ponuda za doček, na kraju sam odlučila da 2013. dočekam uz Prljavo kazalište na Trgu, ali su se stvari izjalovile i pre nego što smo on i ja krenuli. Taxi se nikako nije mogao dobiti preko telefona, a da stvar bude još gora, bedni servis koji treba da vas spoji s prvimslobodnimoperateromblablabla nam je bez ikakve najave pojeo sve kune s računa, te nam je isti ostao klot. Ok, idemo tramvajem, šta je tu je. Ali sudbina je htela da na samom pragu krenemo sa otvaranjem flaše, i to ne na uobičajen način, već iskliznućem flaše iz ruke i prolivanjem tečnosti po podu. I to ne bilo koje tečnosti. To je bila rum-cola, avaj! I tako me je maler poterao (dobro da nije nešto drugo) i ostadoh bez jedinog pića koje bih pila to veče, bez mogućnosti da kupim drugo. Uz nešto cike&vriske, napustismo gnezdo i odosmo do lude&živčane, koju sam već spominjala u ranijem postu. Potpuno neverovatno, pored nas se stvorio taxi voljan da nas preveze na drugi kraj grada (radi njene bezbednosti ne navodim ime kvarta :D) i tako stigosmo tamo na zagrevanje pred Trg. 
A sad ono glavno - on i ja trčimo od kolodvora ka trgu, vozeći slalom između petardi i cura iz Varaždina i stižemo na rub Trga u trenutku kad je odbrojavanje stiglo do 3, aaaaaaaa! Dok sam shvatila šta se dešava (naši satovi su kasnili 3-4min), već je počeo vatromet a ja i dalje nisam znala šta se dešava. Kad sam napokon shvatila da je upravo nastupila Nova godina, poželeh da istog trenutka odletim u sledeću vremensku zonu i tamo stvarno dočekam Novu godinu. A vatromet? Ajoj. Pa to su Pera i Mika mogli uz Lazinu pomoć da naprave u svom dvorištu. Vatromet na Exitu je jedno 47 puta bolji od sinoćnjeg. A najbolje je bilo kad je nekakva voditeljka programa pozvala Prljavce da se slikaju s gradonačelnikom! To mi je baš ulepšalo doček, nema šta! Kad na sve to dodam i loše ozvučenje, sto puta u minuti se pokajem što nisam ostala u gnezdu i igrala monopol. Ah da, ne smem da zaboravim sjajno organizovan noćni prevoz, koji je vozio po normalnom redu vožnje. Ma ne, nije da hiljade ljudi želi da stigne bilo gde iz centra, hajde da se malo pravimo ludi - pomisli uprava ZETa :/ I opet taxi - nema ga ni za lek. Tj. samo proleću pored nas očajnika koji ih zaustavjamo, poneki i trubne i to je sve. A magla se spušta, i strpljenje popušta... Napokon stigosmo kad se neki taxi nekim čudom zaustavio i čiča-miča, gotova priča. 

Zanimljivo je da su se sinoć izgleda samo devojke u onim kao providnim hulahopkama valjale i padale po ulici. 
Sinoć sam prvi put u životu bez razmišljanja poželela taxi, te me ne čudi da smo toliko čekali.
Taxi s upaljenom tablom na krovu ne mora biti slobodan taxi.
Novogodišnji program na hrvatskim televizijama je otužan. 
Zagreb ima šta da nauči od Beograda po pitanju zabave. Priznajem! :D