Čini mi se da mi svaki boravak u Zagrebu donosi nešto novo - poznanstva, spoznaje, doživljaje vredne pamćenja ili jednostavno, ulice i zgrade koje dotad nisam videla. Ovaj 48-dnevni boravak (za to vreme bi mogle da se snime 24 emisije "48 sati svadba") doneo mi je više putovanja i poznanstava nego inače. Ne računajući put BG-ZG-BG, prešla sam oko 2000km po Hrvatskoj, i to od Županje do Splita, tačnije Visa.
Bilo je tu dragih i manje dragih ljudi, onih koje jedva čekam opet da vidim, i onih koje bih radije izbegavala. Prvima se zahvaljujem što su mi ulepšali provod i njih ću, nadam se, spominjati i kasnije, a druge bih zaboravila vodeći se svojim principom, utemeljenim još pre 3 godine, kad sam odlazila na razmenu, a to je - držati se što dalje od takvih ljudi i kreirati sredinu po sopstvenim kriterijumima i željama. Tako je bilo, tako će i ubuduće biti; divno je početi život u drugom gradu i urediti ga prema ritmu ne baš tolerantnih živaca :)
Nakon svih tih putovanja (4 vikenda on the road) i pobede u kvizu o Hrvatskoj (mmm, kulen je bio odličan!), moja croativnost je porasla za 2 stupnja, na skali koja ide u beskonačno. A gde sam ja na njoj trenutno, nemam pojma. Ali čini mi se da jako dobro stojim i da će uskoro po meni da se meri croativnost, hehe.
A sad treba početi kopanje po uspomenama, tj. fotkama skupljenim tokom leta. To mi je uvek najgori deo koji sledi nakon povratka, gore i od raspakivanja i pogleda u novčanik zajedno. Umesto da se s radošću prisećam svih tih lepih trenutaka koje sam nedavno doživela, ja postajem setna; budala, haha. Ali takva sam, i idem sad da čeprkam po mozgu i slikama. See you...
No comments:
Post a Comment