Da se ovde može naći i neka tema vezana za Beograd, dokaz je ovaj kratki post :)
Posebnim ljudima volim da priređujem iznenađenja (surprise, surprise!), ali često mi bude teško da izaberem pravu stvar. A sad kad sam našla nešto toliko lepo, to zapravo ne mogu da poklonim. Pošto se radi o zalasku sunca koji svakog dana posmatram s prozora moje sobe, fotka bi mogla da posluži kao dobar poklon. Nažalost, ona ne može u potpunosti da prenese ono što vidim i osećam tih nekoliko sekundi (na svu sreću, nisam jedan od onih freakova koji nepomično stoje i bulje u sunce).
Evo jednog bledog pokušaja da se uhvati trenutak spuštanja zavese na obdanicu, i početak ludovanja nas, noćnih ptica. Žao mi je što sam tek nedavno otkrila ovu divnu scenu, koju neću još dugo moći da gledam. Naime, ovi kranovi hrane zgrade koje će porasti za par meseci i tako mi zakloniti pogled. Kad smo već kod toga... Imam osećaj da to znači da tad treba da odem, zna se gde :) Ali ovaj novootkriveni pogled i doživljaj koji nastaje ću poneti sa sobom i nostalgično ću ga se sećati.
Šta me tu toliko privlači?
Naravno, na prvom mestu su boje koje me zadive svaki put, boje energije i smiraja u isto vreme. Saznanje da ta energija putuje dalje, ka zapadu, i da čeka neke Amerikance, Brazilce, Nikaragvanke, Čileanke...
No comments:
Post a Comment