Evo danas je 6.oktobar a dan pre njega samo još retki spominju. Mnogo češće se čuje upravo današnji datum, kao neophodnost koja je morala da se desi, a nije. Imamo li svi mi u svom životu taj datum, kad umesto da se suočimo sa sobom i pokupimo smeće, nastavimo oholo dalje ne razmišljajući o budućnosti? Ali na urušenom temelju kuća se ne gradi, samo što to tad nismo znali. Da je bilo pameti, trebalo je novopečenu vlast odmah postaviti na svoje mesto, ali umesto toga oni su zazuzeli mesta, tj. fotelje koje će teškog srca napustiti (ili čak neće, ostavši duboko usađeni u njima).
Bilo kako bilo, mi smo samo marva koja ne može ništa promeniti, i zato mi ostaje 6.oktobar kao uteha i dan kad sam dobila prvi mobilni. Eto, već prvog dana promena, ja sam krenula u korak sa svetom :D
Zaboravimo i ovaj datum i od sutra krenimo da radimo na sebi...
*namerno koristim 1.lice množine, jer sam i ja bila deo "verujućih". iako sam bila mala, bila sam delimično svesna događaja iz tog perioda i uvek ću pamtiti tu noć kad su me pekle oči zbog suzavca kod zgrade RTSa tokom proslave pobede (?), a to je nešto što neki novi klinci (ne mislim na huligane) neće osetiti zahvaljujući apatičnosti koja je zavladala, a bez koje bi se narod opet pobunio
No comments:
Post a Comment