gde su vam točkovi?

Ljudi koji žive u gradovima treba da shvate da to selo ponekad ima i 1000 puta više stanovnika od sela iz kog potiču. Ako/kad to shvate, prelazi se na fazu br.2 – prilagoditi svoje ponašanje tolikom broju ljudi. Ne bahatiti se. Ponekad povesti računa o drugima. Smestiti sebe u vreme i prostor u kome trenutno jeste. Izbrisati iz glave sve slike plodnih oranica i prostranstava, ili ih bar malo modifikovati – umesto stabljika kukuruza ubaciti ljude. Elem, tu postoji jedna razlika – kukuruzi se ne pomeraju, ljudi se pomeraju. Neki sporije, neki brže. Uglavnom u različitim pravcima. Teško je to shvatiti, ne? I da nismo sami na tom asfaltu. Dobro, ako i to uspe, faza 3 je najkomplikovanija. Ponekad je potrebno 10 godina da se ona pređe. Neki je nikad ne pređu. Umru u drugoj fazi. Faza 3 znači da treba da počnete da razlikujete stazu za pešake od staze za rolere i bicikle. Znate, roleri su one užasno čudne cipele sa točkićima, a bicikli...pa... oni imaju dva velika točka i ram između. Ako je to toliko teško zapamtiti, evo pomoći – sve što ne ide bez pomoći točkova, ima svoju stazu. A KADA ĆETE VIŠE PRESTATI DA OKUPIRATE TE STAZE, BAHATI I PRIMITIVNI STVOROVIIIIII???!!! NEMOJTE učiti decu da hodaju na toj stazi na kojoj se jurca na rolerima bez kočnica, NEMOJTE šetati džukele na tim stazama, NEMOJTE pustiti decu da zuje kao muve bez glave na mestu predviđenom za kretanje na točkovima. JEL JASNO?! Lep dan, a ja se nerviram jer ne znam da li ću pri sledećoj vožnji ubiti nekoga. Ako i dalje želite da se bahatite, ili jednostavno, da ne koristite mozak, zapamtite da će se uvek naći neko bahatiji i bezobrazniji od vas. Ako želite da vaš ljubimac ostane bez glave koja će leteti sve do jezera, ili ako želite da vaše unuče koje je tek stalo na noge iste odmah izgubi, SAMO NAPRED! Samo zauzimajte sve što možete, moji superroleri mogu i po vašim glavama da idu, nema problema! Naravno, posle će vam neko drugi biii kriv. da...uvek je neko drugi kriv kad vam se dogodi sranje.
Upravo opisanim ljudima treba ukinuti pravo glasa! Ako nisu u stanju da prepoznaju i pređu na pravu stranu staze, tek onda nisu u stanju da rasuđuju i izaberu pravog političara (ne bih pokretala pitanje postoji li takav, tema je idiotizam u nekih ljudi).

 P.S. Ne želim da vređam ljude iz manjih mesta, već samo one koji se jednostavno ne snalaze u džungli na asfaltu, odakle god bili.

                                                                                                                  Zagreb, proleće '10.