breaking news - imamo stan! (+ opis pokušaja prevare za stan)

O daaa, muška polovina je pronašla stan koji ja još nisam videla, i da nisam ateista, verovatno bih se dan i noć molila da mi se svidi kad ga vidim. Nije na lokaciji za tipičnu zagrebanciju, ali biće podnošljivo. Bitno da kažemo zbogom onoj noćnoj mori na Prečkom, nepogodnoj za život. 
Put do tog novog stana nije bio lak - posle stotinjak pregledanih oglasa, upola manje pozvanih brojeva i 20ak stanova koje smo razgledali, ukazala se prilika za ovaj. Mislila sam da će mi biti teško da prestanem s pretragama na Njuškalu i da će mi život biti praznjikav bez te svakodnevne aktivnosti, ali već današnji dan, prvi bez oglasa, pokazao mi je da su moja strahovanja bila neosnovana. Jedina manija koja mi je ostala od tad je neprestano proveravanje maila u iščekivanju odgovora. A od koga? E, to ni ja ne znam tačno. Od izvesne Virginie Lipson, izmišljene osobe koja služi za prevare s iznajmljivanjem stana. 
To je jedna od učestalih metoda na zapadu, a izgleda da su i ovde pokušali da puste pipke. Radi se o tome da prevaranti nađu u oglasima neki dobar stan i pod svojim imenom objave oglas za njega, prethodno "pozajmivši" slike i opis, pa ga ponude po nekoj jako privlačnoj ceni. Kad pošaljete upit, oni vam objasne da se nalaze u UK, objasne ko su i čime se bave (naravno, radi se o lažnom identitetu) i traže da se vi predstavite, pitaju koliko biste dugo tu živeli i sl. Onda vam odgovore da pristaju da vam iznajme stan, ali treba prvo da uplatite iznos u visini 2 stanarine koje ni "stanodavcu" ni vama neće biti na raspolaganju dok ne odlučite šta ćete sa stanom, pa će vam poslati ključeve i imate 14 dana da odlučite da li uzimate stan. Posrednik u tome bi bila agencija Re/Max, koja zaista postoji i ne verujem da je umešana u to. Naravno da nismo naseli na to, ali ne bi me čudilo da ima onih koji bi, pa se nadam da ovo moje upozorenje može biti korisno. Ako ništa, bar da se oni koji traže stan ne zaljube u neki sličan, moderan a jeftin i da čim vide da se izgled i cena ne podudaraju, ni ne otvaraju oglas :)

šta je lakše - naći posao ili stan?

Do nedavno sam verovala da i nije tako teško naći stan. Dovoljno je otići na Njuškalo, Oglasnik ili neki treći sajt, pogledati ponudu, nazvati za par odgovarajućih, pogledati i izabrati. Onda su me brojna loša iskustva probudila iz tog sna i sad se, već stvarno zabrinuta, pitam da li je doći do stana jednako teško kao i do posla. Otprilike je isto, samo što stan plaćamo, a na poslu dobijamo platu. To je, čini mi se, jedina razlika. 
Prvo treba naći savremen stan, a ne neki koji kao da je zastao u '71.godini. Džabe što je novogradnja, ako ubace neku starudiju koja je nepodnošljiva za gledati, a kamoli za živeti u takvom okruženju. Kad nađemo nešto normalnije, onda je potrebno i da stanodavci stvarno žele da izdaju stan, a ne da zvuče kao da bi pare, ali bez stanara. Možda je dalmatinski sindrom došao i do njih - hoćemo pare, ali bez turista. Ako i tu imamo sreće, sledeći uslov koji mora biti ispunjen je da prihvataju i nestudente. Sudeći po velikom broju oglasa, ispada da su studenti u najmanju ruku sveci - marljivo uče, ne čuju se, ne prave žurke i uredno plaćaju. A mladi bračni parovi verovatno provode medeni mesec u tom novom stanu, prave svadbu još nekih 20 puta i pritom pobegnu čim nagomilaju neplaćene račune. Zato upućujem pohvalu onima koji ne prave problem oko uzrasta i zanimanja budućih stanara :)
Nedavno je i Jutarnji pisao o užasnim stanovima >>> http://www.jutarnji.hr/citatelj-o-stanovima-za-najam--trziste-je-potpuno-neregulirano--imali-smo-groznih-iskustava--/1122184/, te time potvrdio i na jednom mestu objedinio veliki deo onoga što sam i ja primetila. 
Još jedan veliki problem je (ne)prijavljivanje podstanara, veoma bezobrazno i nonšalantno izbegavanje obaveze. Izgleda da se niko od njih ni ne plaši eventualnih kazni, i tek poneki usamljeni pojedinac insistira na prijavljivanju. Kad većinu pitamo za to, kažu "ako baaaš mora... to ćete vi plaćati... ma nije vam to ni potrebno...", tako da je prava sreća kad naletimo na one koji bi da poštuju zakon. 
I za kraj, pitanje koje me muči je šta rade agenti iz agencija? Tačnije, koje su njihove obaveze prema i jednima i drugima? Nekako mi mnogo lako izgleda da im je posao samo da nađu stanodavca, stave oglas na net i čekaju da se zainteresovani najmoprimci upecaju, te im pokažu stan. Imaju li oni nekakvu odgovornost, staju li, bar moralnim delom svog bića iza tog stana koji reklamiraju, provere li sve njegove funkcije...? Ili im jednostavno ne smeta kad ih zivkamo nezadovoljni što nam stan nije ostavljen očišćen i što su vlasnici ostavili gooomilu svojih poluupotrebljivih ličnih stvari, što na 37 stepeni saznajemo da zamrzivač ne radi, i rizikujemo da nas ubije neispravni plinski šporet iz kog plin curi a ventil za zatvaranje ne radi? Da, sve se to desilo u stanu u Jarnovićevoj na Prečkom, a rasplet situacije i dalje čekamo...

krov nad glavom

Ako sam ikad mislila da je Zagreb mali grad, od danas to više neću ni pomisliti. Naime, silni kilometri koje sam ovih dana prešla su me u potpunosti razuverili i razbili su mi dugogodišnje predrasude o prestonici Hrvatske. Daleko iza mene su dani kad sam mislila da se svuda može stići peške, toliko daleko da mi sad i tramvaj predstavlja užasan napor :D 
Moram da se pohvalim i da mi upoznavanje ulica raste vrtoglavom brzinom, tako da bih uskoro mogla i da postanem taksista (onaj old school, bez gps-a).
A zašto sve to? Ovog puta ne iz hobija i zaluđenosti, već iz krajnje konkretnog razloga - traženje stana. Otiskujem se na to otvoreno i uzburkano more ponuda stanova za izdavanje, i tek ponegde prepoznam mirniju luku u koju bih mogla da se sklonim. Ipak, još uvek nisam bacila sidro i već počinjem da preispitujem kako svoje zahteve i prag tolerancije, tako i želju pojedinih stanodavaca da taj stan izdaju. Imam tek siiitno iskustvo po tom pitanju, s obzirom na to da sam tek zakoračila izvan čaure u kojoj sam bezbrižno boravila 2 i po decenije, i jedini susret s oglasima za stanove mi je bio kad sam iste gledala iz čiste radoznalosti, ima tome par godina... No, već sad sam došla do par zlatnih pravila, od kojih mi je prvo i najvažnije: kloniti se umetničkih stanova. Ono što nemarna umetnička duša može da zapostavi, ni 3 čistačice ne bi mogle da očiste u razumnom roku. Takođe, reč "moderno" ima zaista brojna značenja, valjda zavisi od epohe u kojoj su gazde ostale, a luksuzno uređene stanove da i ne spominjem. Ne, minimalizam nije isto što i luksuz, dragi stanodavci! Ne tražim luksuz, ali me iznervira kad naletim na oglas koji stan reklamira kao takav, i zbog tog opisa mu je cena 50% skuplja, a unutra ispodprosečan nameštaj. Ne ide to tako, mene nećete prevariti :D Ono što je većini vlasnika zajedničko je da im prijava stanara nije mila, te bi tu obavezu rado izbegli, uz krajnje glupava obrazloženja. I još jedna zanimljivost: prostorija od 15 kvadrata je stan. Tužno, ali istinito...
Potraga se sutra nastavlja (nedelja više nije dan za odmaranje), i jedva čekam da gurnem nos u još koji frižider i isprobam još koji plinski šporet :))

odvest ću te na vjenčanje...

Još jedan post o venčanju u Zagrebu, uređeniji i pregledniji od prethodnog :)
Dakle, šta je potrebno od papira za državljane Srbije i Hrvatske ukoliko stupate u brrrak u Hrvatskoj.
Pošto nisu dovoljni samo stihovi Miše Kovača da se sve to obavi, mora se proći i taj manje romantični deo, a na vama je da nađete način da sve to zasladite :)

Kad, gde?
45 do 30 dana pre željenog datuma zajedno odete kod matičara i izaberete datum

Koliko para?
(Toliko muzike).
100kn biljega na licu mesta i još 200kn u pošti, zatim odneti uplatnicu matičaru (ukoliko se ne predomislite)
-ukupno: 350kn i oko 3500din

Šta?
- za državljanina Hrvatske: izvadak iz matice rođenih (20+5kn)
                                         domovnica (20+5kn)

- za državljanina Srbije: izvod iz matične knjige rođenih (najbolje na međunarodnom obrascu, da ne mora da se prevodi) (620din)
                                   uverenje o slobodnom bračnom stanju (za to je potrebno imati izvod iz MKR, uverenje o državljanstvu, kopiju lične karte, kopiju pasoša gorepomenutog, i znati njegove osnovne podatke, uključujući i OIB, radi popunjavanja formulara); to treba prevesti pošto se izdaje na ćirilici (1050din uverenje + 300 izvod + 600 državljanstvo + 1000 prevod); dobija se u opštini prema mestu rođenja

Na kraju, ništa ne izgleda strašno i za ukupno 2 dana može sve da se obavi.
Opštine u kojima se zakazuje venčanje u starogradskoj vijećnici su Centar, Medveščak, Trešnjevka i Maksimir.


Počela sam s Mišom Kovačem a završavam s Mendelsonom... uživajte! :)

put do ludog kamena po srpsko-hrvatskom pravu

Ako ste te (ne)sreće da vam je dragi/draga iz Srbije, a vi iz Hrvatske ili obrnuto, možda vam naredni redovi budu od koristi.

Nakon što ste bezbroj puta sebe zapitali radite li pravu stvar, je li to ono što želite u životu, i na kraju shvatili da ćete se u svakom slučaju zeznuti, to treba i ozvaničiti, "uformuliarisati" i potpisati. Pošto još nisam prošla kroz sve delove te životne mašine, za sad mogu da pričam o potrebnim papirima i mestima gde se isti dobijaju. 
Kada se venčavate kao stranac s domaćom osobom, biće vam potrebni izvod iz matične knjige rođenih (izgleda da je najbolje na međunarodnom obrascu), i uverenje o slobodnom bračnom stanju, za koje vam je opet potreban izvod iz mkr, uverenje o državljanstvu, dokaz o uplati takse, fotokopija lične karte, fotokopija pasoša vašeg budućeg životnog saputnika i njegovi uobičajeni podaci. To bi bilo sve, i ne bi trebalo da je komplikovano ukoliko matičari znaju šta je tačno potrebno. 
Što se venčanja u Zagrebu tiče, trebalo bi 30 dana pre željenog datuma otići kod matičara i zakazati venčanje. Tu stajem s opisom pošto u tome još nemam iskustva, a ne bih prepričavala iskustva forumaša, što se uostalom može naći i na skoro svakom forumu.

Dočekala sam i nastavak turneje, koji je bio začuđujuće lak i bezbolan. Samo je potrebno otići do matičara 45 do 30 dana (!) pre željenog datuma, platiti 100kn biljega i još 200kn u pošti i odneti uplatnicu. Za državljane Hrvatske treba doneti izvadak iz matice rođenih, domovnicu i presliku osobne iskaznice, a za strance ostaje isto kao što sam već rekla. Samo još treba da smislite nacionalnu pripadnost i buduće prezime i onda vam još ostaje da s nestrpljenjem čekate vaš dan :)

Sa svežim informacijama se javljam vrlo brzo, a u međuvremenu slavim rođendane Tina Ujevića (sa zakašnjenjem) i Krleže :D

(n)i ovde (n)i tamo

Već dugo osećam ono što u naslovu stoji, i to nekad zna da bude jako težak osećaj, i naporan kao kamenčić koji vas žulja u cipeli, kao rečenica koju nikako da shvatite dok čitate knjjigu, kao naočare koje vam za pola dioptrije više ne odgovaraju... Poređenja je mnogo, ali osećaj je individualan i svako ga doživljava na svoj način. S jedne strane me fascinira ideja o životu u dva grada, a s druge me užasava taj trenutak kad treba da izaberem gde ću obaviti neke bitne stvari u životu, za koji grad ću se kad i za šta opredeliti... To je problem sa mnom - mogućnost izbora. Čim mogu da biram, gubim odlučnost i upuštam se u sanjarenja i sve se više udaljavam od zadate teme. Na (ne)sreću, oko nekih stvari koje me čekaju se ne pitam mnogo, tj. puštam da mozak odluči jer neeekad treba biti racionalan. Ali to nikako ne umanjuje moje dvoumljenje i želju da sam na oba mesta u isto vreme. Ne dešava mi se retko da dok sam u Beogradu sanjam o Zagrebu i nesvesno sebe smeštam u tamošnje ulice, a isto tako sam svesna šta sve ostavljam za sobom dok sam u Zagrebu i onda mi bude neopisivo teško. Tako moje krhko biće ne može da istrpi što je odvojeno od najdražih stvari i osoba, pa čak ni u vreme skajpa i svih ostalih mogućnosti koje nam pružaju da se spojimo sa onima koji su kilometrima daleko. Onda se opet vratim na fasciniranost takvim životom, setim se raznih umetnika koji su obeležili 20.vek i Jugoslaviju stvarajući i živeći malo u Beogradu, malo u Zagrebu, pa i u Ljubljani i u ostalim gradovima te divne zemlje koju smo imali. A živeli su u težim uslovima nego mi danas, i onda se zapitam da li bi mi bilo lakše da je karta za voz jeftinija i da mogu češće da se švrćkam tamo-amo? Iako me život trenutno usmerava ka Zagrebu ozbiljnije nego do sad, znam da će biti izuzetno teško otrgnuti me od mog korenja duboko posađenog u svesti, koje vodi do meni najbitnijeg okruženja na svetu - jednog kutka u Beogradu, samo i sasvim mog kutka. Nije fer da se sad mnogo žalim i, daleko bilo, predomišljam, stoga mi ostaje samo da budem jaka i zaljubljena u život koji sebi krojim, a pruga će biti svedok mojim velikim ljubavima koje me čekaju na oba kraja...

za promenu... grčka!

Otkad sam prvi put otišla na hrvatsko primorje, pre 4 godine, nisam želela da čujem ni za jednu drugu opciju kad je letovanje u pitanju. U Srbiji je Grčka i dalje najpopularnija, a posle mog lošeg iskustva na ekskurziji, gde smo 2 noći proveli u nekom selu, pa još van sezone, i posle mog savršenog letovanja u Dalmaciji, mnogo sam joj se protivila i nagovarala ljude da promene tu ustaljenu naviku letovanja u Grčkoj :) Međutim, sasvim neplanirano sam i ja završila tamo, i to u sred maja, pa mogu reći da sam otvorila sezonu. Nisam očekivala ništa posebno, pa sam se s obzirom na to super provela. Mesto u kom sam bila nikako nije za provod, više je za porodice s malom decom, ali kad sam u dobrom društvu, i u bunkeru ću se lepo zabaviti. Trebalo mi je 2 dana da se naviknem na to mesto, na njegovu plansku gradnju, i što je najgore, na odsustvo onih divnih morskih mirisa! U mom slučaju, 2 dana je previše za sklapanje prijateljstva s morskom okolinom, pa sam u početku bila pomalo razočarana (samo malo, jer kao što rekoh, nisam mnogo ni očekivala), ali na kraju mi je bilo žao što odlazim... 10 dana kupanja, sunčanja, šetanja i jedenja girosa su mi više nego prijali, ali sve to doživljavam samo kao uvod u prelepo leto. Najbitnije je to što nisam izdala hrvatsko primorje i za mene će ono uvek biti najlepše, najdivnije, čarobno!


P.S. Nadam se da su razglednice stigle! :)

zaštitni znak okolnih letovališta

zaštitni znak 2

stavros - tako blizu, a tako daleko (kad se pešači)