tamo da putujem...

Nažalost, ovaj blog je sve više priča o mom životu u Beogradu, sve je više "ah, živim u Beogradu a tako želim da živim u Zagrebu", umesto da je "živim u Zagrebu i divno se osećam!" :(
Ipak, trudim se da bude onako kako sam zamislila, da čim pre krenem da pišem postove iz Zagreba, a do tad mi ostaju sećanja i slike. Ovih dana mi se skupljaju bes i JAKA želja da odem, život u Srbiji je sve luđi i nepodnošljiviji i koristim svu snagu koju mogu da iscrpim, samo da ostvarim svoju želju, svoj cilj. 

Hiljadu mi je ideja i "projekata" u glavi, a u realnosti zapravo samo par mogućnosti. Za početak, završiti faks koji mi trenutno deluje nezavršivo, a odnekud se mora početi.

I sad mi u misli navraćaju čuveni Ujevićevi stihovi:

                                              Tamo, tamo da putujem,
                                              Tamo, tamo da tugujem...


Naravno da Tamo ne bih tugovala, ali ova pesma i previše poziva na odlazak, i jako mi je draga zbog toga. Ovi stihovi mi nisu dovoljni; ovakva pesma, koja se izvrsno uklapa u moje raspoloženje, zaslužuje i:

                                                ...sliku...                           divan detalj iz Splita


...a zaslužuje i:

                                                                          ...jedan od najlepših klipova na YT...

sajam knjiga pre sajma knjiga, + za moju croativnost

Desetak dana pre Sajma knjiga (pored Exita, moje omiljene manifestacije), častila sam se jednom Krležinom knjigom. U pitanju su Eseji IV, najvećim delom o filozofiji, a nekima se već sad radujem (npr., Razgovor o socijalizmu), samo ne znam kad ću stići da ih pročitam. Nadam se da će ubrzo neki dobri citati ispuniti iduće redove, a do tad mi ostaje da tragam za novim-starim knjigama :)

P.S. Potraga se nastavlja, slede Matoševi eseji i feljtoni, a moja polica biva sve punija kvalitetnih knjiga :clap-clap: :)

jedna boja u zagrebu: plava

Volim plavu boju, a to je ujedno i boja Zagreba, pa sam poželela da okačim nekoliko slika koje će dočarati moje viđenje plavog Zagreba :)

                                                                         pogled iz radićeve na severni deo grada

                                                                                                oltar domovine

                                                                            jarun, sada bez bandžija 

croativna godina u 12 slika

      JANUAR/SIJEČANJ, Crkva Sv. Marka na Gornjem Gradu

                                                                       dosadni novogodišnji ukrasi


      FEBRUAR/VELJAČA, Cmrok
     

                                                                        idealno m(j)esto za san(j)kanje



      MART/OŽUJAK, Plitvička jezera

                             Ljudi još uv(ij)ek nisu složni oko pitanja jesu li Plitvička jezera l(j)epša l(j)eti ili zimi


 
      APRIL/TRAVANJ, Pula

                                L(ij)epa slika, ali sad se pitam zašto sam baš nju stavila; ne znam šta mi bi...


      MAJ/SVIBANJ, pogled s tvrđave Kalnik

                                                                Nažalost, nije bilo bolje slike za maj/svibanj


      JUN/LIPANJ, zid na Savskoj kod Vjesnika

                                                                               <3


      JUL/SRPANJ, Krčki most

                                                    Divna uspomena na prelaženje mosta p(j)eške u 15h na +35



      AVGUST/KOLOVOZ, otočje na putu od Rijeke do Splita

                                                                                                      mokar kolovoz :D



      SEPTEMBAR/RUJAN, Miramarska cesta

                                                                                             slika bez opisa, ali s dušom




      OKTOBAR/LISTOPAD, iz filma Dead Silence

                                                             užas! nemam nijednu oktobarsku sliku iz Zagreba



      NOVEMBAR/STUDENI, Svi Sveti na Mirogoju

                                                                            grobljanska fešta




      DECEMBAR/PROSINAC, Trg bana Josipa Jelačića tokom/tijekom A/adventa

               koliko god bilo hladno u ovo doba godine i koliko god ja bila ateista, ova slika me uv(ij)ek ugreje/ugrije

6. oktobar, dan koji nije postojao 2000.

S gorčinom se prisećamo 5.oktobra 2000., ukoliko ga već nismo zaboravili. Bio je to dan kad je ova zemlja ustala, kad su se ljudi nasmejali, kad smo imali festival na ulicama Beograda. Radovali smo se*, a sad ni ne znam čemu. Što Marčelo reče - tražili smo promene, a dobili zamene. Jedino što se onaj debeli čika kog nisam mogla da gledam skinuo s TVa i neke druge maske su dobile glavnu ulogu, da bi kasnije iste te maske pale s lica. 
Evo danas je 6.oktobar a dan pre njega samo još retki spominju. Mnogo češće se čuje upravo današnji datum, kao neophodnost koja je morala da se desi, a nije. Imamo li svi mi u svom životu taj datum, kad umesto da se suočimo sa sobom i pokupimo smeće, nastavimo oholo dalje ne razmišljajući o budućnosti? Ali na urušenom temelju kuća se ne gradi, samo što to tad nismo znali. Da je bilo pameti, trebalo je novopečenu vlast odmah postaviti na svoje mesto, ali umesto toga oni su zazuzeli mesta, tj. fotelje koje će teškog srca napustiti (ili čak neće, ostavši duboko usađeni u njima). 
Bilo kako bilo, mi smo samo marva koja ne može ništa promeniti, i zato mi ostaje 6.oktobar kao uteha i dan kad sam dobila prvi mobilni. Eto, već prvog dana promena, ja sam krenula u korak sa svetom :D 
Zaboravimo i ovaj datum i od sutra krenimo da radimo na sebi...


*namerno koristim 1.lice množine, jer sam i ja bila deo "verujućih". iako sam bila mala, bila sam delimično svesna događaja iz tog perioda i uvek ću pamtiti tu noć kad su me pekle oči zbog suzavca kod zgrade RTSa tokom proslave pobede (?), a to je nešto što neki novi klinci (ne mislim na huligane) neće osetiti zahvaljujući apatičnosti koja je zavladala, a bez koje bi se narod opet pobunio

                                                        

nešto propuštam, nešto dobijam...

Uvek ista priča kad sam u Beogradu: bacim pogled na kulturpunkt.hr, booksa.hr, seecult.org i sl., čisto da vidim šta se dešava u Zagrebu. I imam šta da vidim - književno veče, filmski festival, noć kazališta, ili nešto četvrto, i naravno, ja to propuštam! Mnogi kažu - imaš i u Beogradu slične sadržaje, pa čak i više, ali istina je da sam ovde previše lenja (?), usamljena/u svom svetu (?) i da ti događaji ne dopiru do mene. Zašto je to tako je sasvim druga tema, a vezano za ovu, izvukla sam zaključak da je najbolje izbegavati sajtove koji bi mi otkrili bogat kulturni život Zagreba :) 
Kako se to redovno dešava, shvatila sam da ću u tom pogledu uvek nešto gubiti a nešto dobiti. To mi dokazuje i oktobar, kome se neizmerno radujem zbog Sajma knjiga. Taman dolazi u pravo vreme, da ubije tugu zbog Zagreb Film Festivala na koji ni ove godine ne odlazim. Nema veze, samo treba naći nešto dobro i na ovoj strani i nastaće ravnoteža.
A kad bolje razmislim, život u dva grada mnogo više donosi nego što oduzima, tako da mogu da budem srećna što imam tu privilegiju da me oba grada grle, svaki na svoj način.

Što se ZFFa tiče, od srca predlažem film "U svakom slučaju, Laurence", mog omiljenog reditelja, mladog i veoma talentovanog Xaviera Dolana. Njegov prvenac "Ubio sam majku" je takođe bio prikazan na ZFFu, 2009. godine. Tu je i uvek zanimljiv program Kockice, a verujem da će biti još bar desetak filmova zbog kojih bih volela da odem tamo. 

                                                                                     ZFF - ljubav na prvi film

Hajde da se izborimo za veći budžet EU za kulturu :)